Баждарење полиграфа
Мало достојанства, молим!
Ми, који смо у старој Југославији покушавали да избегнемо неизбежно – одслужење војног рока, када би успели да одгодимо полазак, хвалисали смо се пред ”гуштерима” који одлазе – ”да ми војску служимо код приватника”…
Наравно, служили смо држави, а не код приватника, а бивали ”гуштерима” онима које смо тако називали и који су отишле пре нас. И завидели им!
Слутили нисмо да ће се војни рок служити и у цивилном оделу, без оружја, у дечијим вртићима, амбулантама, центрима за алкохоличаре или у кабинету председника државе.
Али, ни слутили нисмо – ама ни у вицевима – да ће доћи дан да се професионални војници свакодневно превозе у јединицу – приватно закупљеним приватним аутобусом!
Сазнали на најгори начин – кроз вест о саобраћајној несрећи: аутобус са 28 униформисаних припадника 4. Бригаде Копнене војске Србије, на релацији Ниш – Врање, код Владичиног хана, јуче око 6,20 часова слетео са коловоза! Повређено 14 војника!
Да ли је могуће да Војска Србије нема аутобус, гориво и возача – да превози своје људство, на било којој релацији коју одређује борбена готовост?!
Штедња!
Никога не морамо ставити на полиграф када изговори ову реч, иза које се крије и оних срамотних 150 динара на дан за државне чиновнике – међу које држава сврстава и војнике!?
И не сумњамо да војска плаћа путне трошкове својим професионалним војницима који су, уз оних тридесетак хиљада динара месечне зараде, покушали да уштеде на јавном превозу – закупом приватног аутобуса – и са хиљаду-две динара помогну кућни буџет!?
И сузбију, из главе избију осећај сиротиње који сасвим морају да забораве када узму оружје у руке да нас чувају…?
Али!
Ако ова држава има толико новца да месецима, већ, свакодневно аутобусима превози мигранте од границе до границе, па натраг и опет, дакле – људе који објективно беже од рата и којима помажемо, има ли наде да ова власт у овој земљи обезбеди аутобуски превоз и својој војсци, нашим војницима који не беже, него нас чувају од рата?!
Дан уочи несреће, ”Амнести интернешенел” оптужио је Србију ”за неадекватан однос према мигрантима”! Зна ли та господа да наша држава организује и плаћа аутобуски превоз мигрантима, храну, смештај…?
Зашто ћуте домаћи ”Амнести” и остале невладине организације, зашто не траже боље услове рада и бољу зараду за професионалне војнике у Србији? Зашто не кажу да војници Србије имају неадекватан однос државе Србије?
Није њихов ”посао”!
Да ли?
Господо, да би сте били невладине организације, сложићемо се, морате имати владу; да би сте имали владу, морате имати државу; да би сте имали државу, на Балкану, морате имати војску; да би све нас сачувала, та војска мора имато достојанство.
Достојанство подразумева да се има војни, а не да се закупљује приватни аутобус.
Све вас молимо за мало достојанства!
Или ће нам се подсмевати у кусо и репато, и шуто и рогато, и најгоре од свега, НАТО…
Или је стратегија, а да ми не знамо, да се, ускоро, после радног времена, кући иде самохотком или тенком, па ујутро – Јово наново… Бестрзајни топ дужиће ко год има ”веспу”, коју може да користи и приватно, али да демонтира топ… Мало већи калибар – качиће се на ”југићеву” куку, а хаубицу може да дужи само ко има теретњак…
Купите те аутобусе војсци!
Нису то ”мигови”, па да не можемо, нити С-300, 400 или колико већ, то су аутобуси, бре! Знате оно: шасија, точкови, четвртаста карисерија са вратима и прозорима, седиштима (могу и дрвена), командама и возачем…?
И њега обуците у униформу и запослите, да сваки дан вози војнике, а за 1.Мај да их са породицама бесплатно вози на уранак!
Знамо да немамо за ”мигове” и морамо да молимо за половне, али – зашто немамо достојанство?
