Ранко Пивљанин

Малигни доброчинитељи

22.05.2017.

Има она народна која каже како се не може бити мало трудан. У природи је то немогуће али у замршеним међународним односима, нарочито на овим балканским просторима где би сви да нам праве малу децу, дошло се и до тог парадокса: може, под условом да је „отац“ одговарајући, тачније евроатлантског ДНК-а. Како другачије протумачити дреку и нервозу коју ових надижу амерички званичници поводом руског „пенетрирања“ у Србији у склопу масовне хистерије претварања Русије у Луцифера 21. века чији су се реп и канџе испречиле доброчинитељима који би да нас учине задовољнијим и занавек срећним.

Тако се Кајл Скот, амерички амбасадор, у својој доброти запитао „за шта Србији служе модерни “ мигови“ ако су нам суседи у НАТО“ и да ли је куповина тих авиона „ најбољи начин употребе финансија“ јер, Боже мој, „мигови“ нису баш најкориснији али јесу најскупљи“. Дирљива брига спрам српског буџета, да човек пусти сузу. А ако бисмо питали његову екселенцију да ли су онда „тајфуни“ и „фантоми“ јефтинији – шта би одговорио? Ако бисмо да му помогнемо, можемо се присетити „евроатлантске фактуре“ из 1999. године и рећи да су нас ти авиони прилично коштали. У парама стотинак милијарди долара порушене имовине, у животима неколико хиљада убијених грађана Србије. Ако су, у међувремену, појефтинили – нека јаве али кад се осврнемо на међународно „тржиште рата“ видимо да и даље скупо коштају и у људству и у материјалу.

Док нам амбасадор брине о финансијама, високи званичник америчког Стејт департмента Хојт Брајан Ји, пак брине за наше здравље, упозоравајући на „малигни утицај“ Русије на Балкану, пре свега у Србији. Несрећан што не може да прочита мисли непредвидљивом Владимиру Путину али слути да исти има „нечисте намере“ са руским хуманитарним центром у Нишу за који Руси траже специјални статус, саветујући нас да „Русима постављамо тешка питања“ типа „зашто им је потребна та установа, шта ће да раде тамо, зашто траже специјални статус…“

Не адвокатишемо Русији – да је среће никакви „специјални статуси“ се овде никоме не би давали, ни Русима у Нишу ни НАТО војницима да вршљају ослобођени сваке судске одговорности – али неко питање се мора поставити брижним америчким пријатељима. Колико је бенигна америчка база на територији Србије звана Бондстил? Од кога су тражили и добили специјални статус да је тамо изграде? Колико је био бениган осирумашени уранијум изручен на српску земљу и градове? Какву ће то добробит и коме донети војска Косова чије формирање здушно подржава господин Ји? Колико је то грађана Црне Горе – уколико Црна Гора није Мило Ђукановић и његова клика – преклињало Јенса Столтенберга да им тамо дође НАТО и заштити их – од кога? Ко натера Македонију да изврши државни суицид? И тако редом, доброчинитељи!