Милан Ружић

Логор

18.05.2017.

Јутрос читам да је само у БиХ постојало 127 логора за Србе! Да није наш народ у питању, можда би то био велики број, али пошто се ради о Србима, онда тај број, они који би морали водити рачуна о томе, виде тек као некакав једноцифрени.

Не знам да ли је икада било толико „модерно“ убијати неки народ? Реакције света на наше жртве су такве као да нико није ни убијен. Из тог истог света, ретко ко је овуда прошао, а да крвљу српском није руке умазао. До када ће сви жмурети на убијање Срба?

Ми смо народ који је највише оптуживан за геноцид, а над којим је геноцид највише, најчешће вршен, и то са највећим задовољством! Не верујем да је икад забележена толика мржња према једном народу! У тих 127 логора страдало је толико Срба да то нико никада не може ни побројати.

Не иде свету на руку да се доказују злочини над Србима, јер би онда њихови мезимци, дресиране пудлице које им лижу руке и греју ноге, испале оно што јесу – ротвајлери са крвавим чељустима пуним српског меса!

Све силе које су нашле за сходно да овде истерују правду, која је правда само за њих, просто воле мртве Србе. Ништа им није драже него Србин у логору, Србин на флаши, Србин на жару, Србин у јами, Србин разнет на све стране, силована Српкиња, мртво српско дете, слепи Србин, и сви остали „специјалитети“ тих светских кухиња из којих се сервира мржња према Србима.

По мишљењу оних који наше жртве не признају, Срби би, ако већ морају да се рађају, требало да се рађају са све оковима! Српске мајке не би смеле рађати некажњену и нежигосану децу! Наша деца немају право ни на једну другу игру, осим на ону мачке и миша, а никада нам улога мачке у игри није додељена. Срби се морају родити поробљени или се уопште не родити ако желе да се уклопе у савремени свет! Уколико се неко од Срба роди невезан или неосуђен, онда мора променити вером или нацијом ако жели да буде „савремен“ или „европејац“. Уколико то не испоштује, сигурно ће некад бити осуђен за нешто. Српски народ је светска мука, а због чега, то нико не зна. Што нас је мање, то се више радују душмани, а што нас је више, то мање бирају средства да нас се реше!

Ти силни највише воле да воајеришу! Пошаљу тако своје послушнике, па онда уживају гледајући како нас неко убија на све могуће начине исцртавајући нове границе српском крвљу.

Ових 127 логора ће доћи на дневни ред онда када више нико не буде седео на тој седници. Чим се та цифра спомене, свим записничарима оловке престају да раде, све камере се покваре, сви присутни морају у тоалет, а све се поправи и сви се врате минут пре краја седнице како би узели своје сакое и видели да неко случајно није обратио пажњу на Србе и бројеве.

Не знам да ли ће се овај светски став према Србима икада променити, али знам да ми треба да мењамо своје ставове према онима које сматрамо пријатељима, а они нас гледају очима мачака облизујући се и прижељкујући ону стару игру!

Ако је, а до сада се показало да је тако, наш једини злочин тај што смо Срби, онда могу да дозволим да нас називају злочинцима, али само у том случају!

Знам да „светска полиција“ и њени жандари чекају да се злочини према Србима забораве, али ме интересује како ће то успети када, идући путем, морају да избегавају јаме, на сваком метру се спотичу о српске лобање и кад из сваког извора тече српска крв? Ко жели да види, само нека отвори очи, па ће то бити довољно за правду. Међутим, постоји и Онај који стално гледа, а Њему оловка не престаје да ради кад бележи оно што ви чините. Када Он поброји српске жртве, ви сте одбројали своје!