Милан Ружић

Лаж, наш најдражи усев, наша најслађа реч

21.08.2017.

Највеће и најјаче оружје данас у нашој држави јесте лаж. Оно што је лаж учинила, нико други и ништа друго није успело. То нам је највредније завештање, најјачи аргумент и једини темељ на којем стоји, али се и љуља „савремена Србија“!

Без лажи у Србији ништа не би функционисало. Лаж је наша најстарија творевина која је једина опстала до данашњих дана од свега чиме смо се служили. Није лаж само најбоље оружје у политици, већ је она постала институција, неопходност, део живота и храм!

Лажу нас о нама, лажу нас о другима, о срећи, о животу, а понајвише нас лажу о историји. Лажу нас, али да будем до краја искрен, лажемо и ми. Стоји Србија на лажи, а само једна истина би све могла преокренути. Можда би нам се после прве истине осладило, па бисмо наставили да је баштинимо. Тешко ће овде истина успети и примити се као лаж. То нам је најдражи усев, најслађа реч, а испадне и најисплативија жетва!

Онога ко говори истину данас сматрају будалом. Толико ствари би могао слагати и свима рећи оно што желе да чују, а он користи истину! Није проблем лагати људе. То је лако. И не само да је лако, него ће данашњи Срби све то прихватити као општу истину. А када чују ону праву истину, онда их нешто заболи! Заболи их, па нека је то само она једна најневинија реч, али сече као да је бујица састављена од мачева, ножева, жилета и осталих сечива. Када Србин чује истину, он подивља од незадовољства.

Како то да се неко усуди да говори онако како јесте? Откуд икоме дрскости да каже истину када она није у моди? Што да нам причају да смо страдали и да су нас сви издали када можемо да слушамо како нас сви воле? Чему истина данас када се за њу не могу добити паре, већ само батине? Зашто не лагати кад је то оно што нам треба? Што људе присиљавати да схвате како им ништа не иде од руке кад могу да мисле како су сви до једног грофови у земљи неограничених могућности?

Е па, ја не могу. Истина је оно што нам треба, па макар нас поразила и збрисала са карте света и мапе народа! За истином нам вапе преци! Истине су нам гладне куће! За њу су се ломила копља, одсецале главе, у њену част су се писале песме! Када се отвори небо, тада се проспе истина, а када напукне земља, тада клија лаж, и то нека нам је јасно! Наша је земља сва испуцала, огрезла у провалијама и рупама, а из њих ниче тако јака и лепа лаж да је нико одбити не може и свима прија! За истину се просипала крв, а данас се она просипа због лажи!

Када научимо да препознамо лаж, а почнемо неговати истину, неће нам одмах бити боље – биће нам горе! Биће нам лоше све док се сва крв, границе и куће не намире и размеђе, а онда ћемо се тући због тога што смо толике године скривали истину! Али, после тога ће доћи време када ће нам истина постати најслађи залогај на овом свету, нешто као лаж данас, а тада ћемо постати оно што смо били некада – непобедиви, непоробиви и неокаљаних образа! Бићемо Срби. Чим бисмо једном изрекли истину, били бисмо ближи Богу.

Знајмо да је истина само једну реч далеко! Дајте да је кажемо!