Баждарење полиграфа
КУСТУРИЦА ПОСТАО КАЗАНЏИЈА
Сидран Кустурицу назвао покојником који је васкрсао у Удбиног Пантелију. Он њега – пробушеним бојлером из којег цури на све стране, а потом га је тако окрпио да неће скоро процурети…
КАКО су то витешка времена била!
Августа 2005-те године, у тадашњој Галерији ”Аника” на Мећавнику, Ратко Лалић је на отварању сопствене изложбе пред запрепашћеним публикумом Емиру Кустурици рекао да је – камен, а за себе да је – зрно песка.
Камен – Куста у светској кинематографији, зрно песка – Лалић у светском сликаству…
Куста је истом помало лажном скромношћу, за себе Лалићу рекао да је ”само једна цигла у великом зиду” па је, препуштајући реч критичару на отварању Лалићеве изложбе, рекао Ђорђу Кадијевићу:
– Пружам ти прилику да будеш паметнији од мене, што уопште није тешко!…
Нека су то били стари ласкавци!
Лепше је, ипак, то него данашње Сидраново:
– Емире, покојниче, погинуо си у Сарајеву, ти си данас Пантелија, Удбин!
И није нимало ласкаво:
– Сидране, духовни бескућниче, претворио си се у бојлер који и горе и доле рђа и цури и пишти на све стране…
Онда је Кустурица себе доживео казанџијом (котлокрпом?) коме је света дужност постала поправка тог шупљег бојлера из којег цури: окрпио га је богами, тако добро да из њега неће скоро процурети ништа…
Што му је то требало?
Не Кусти, него Сидрану?
Одговор на ово питање може се докучити тамо где се Кустурица настанио, у Мокрој Гори. Међу тамошњим људима ниси лопов ако украдеш телевизор од своје бабе, јер је то твоја баба, нема везе што телевизор није твој! Тамо – мушкарац не може бити крив за силовање, јер се мушкарцу жена сама ”потури”, па буде силована…
Невољни Сидран, походивши 2008. године Кустурицу у његовом селу, са молбом да му парама спасе ”очињи вид”, изгледа да је нешто од описаног у моралним навикама и кодовима Мокрогораца начуо или пречуо и данас, 2015. године, погрешно применио:
Хтео је, изгледа, да силује Кустурицу као васкрслог Удбиног Пантелију, али му се омакло, па се, грешком, потурио Кустурици… Није силован, али је зато добро окрпљен.
Не зна се шта је било са бабиним телевизором, али Сидран је, пред разгоропађеним Кустом, изгледа спреман да и баби плати украдени телевизор иако га није он украо…
И, ето га, данас, где се, као и увек и пред свима и у сваког куне како говори истину и само истину држећи десну руку положену на новчаник, казујући:
– Нисам ја украо баби телевизор, немам ништа са будалаштином да је Емир Кустурица погинуо бранећи Сарајево! Очињег ми вида и Клинике ми ”Светог вида”! Пантелије ми мога, Удбинога!…
И треба му веровати.
Иако је из Сарајева отишао у Горажде, па заметнуо траг у Тешњу, у Сарајеву још увек користе полиграфе баждарене на Сидрану.
Зато тамо, ваљда, тако и јесте.
И не потурајте се Кустурици!
