Баждарење полиграфа
Кустурица, наметнута омраза
Када на насловној страни дневног листа осване наслов: ”Мање новца Битефу, више Кустурици”, одштампан испод портрета Емира Кустурице, нема друге него да се закључи како је Министарство културе Србије потценило и понизило институцију Битефа, финансијски је подредивши појединцу Кустурици…
Зар се из таквог наслова не намеће закључак да је Кустурица добио више државног новца него државни Битеф?
А, није… И – то се у тексту на 18. и 19. страни истог издања може прочитати, јер тамо јасно пише: Битеф је добио 14 милиона, а Кустендорф (Кустурице у том тексту нигде нема!) је добио 13 милиона!
Милион мање од Битефа.
Оно ”мање” и ”више” из наслова – припроста је игра речима, јер је, уствари, Битеф добио милион мање него што је добио претходне године, а ”Кустурица” три милиона више него претходне године…
Шта још није тачно?
Није тачно да је Кустурица добио нити ће добити било какве паре од државе: новац, по јавном конкурсу и јавној одлуци, добија ”Кустендорф”, Међународни филмски и музички фестивал, његово једанаесто издање. Ова бројка говори да је једанаестом претходило десет Фестивала ”Кустендорф”, који се одржавају на Мећавнику у Мокрој Гори, а не ”десет Кустурица”…
Кустендорф је, после свог ”седмог издања”, уврштен међу 25 најбољих филмских смотри у свету, на листи утицајног и угледног филмског магазина ”Муви мејкер”.
Осим по томе што је једини посвећен будућим великим редитељима, овај фестивал као госте и предаваче на мастер класу – доводи највеће живе филмске ствараоце из света. У Србију су, због Кустендорфа, дошли Никита Михалков, Моника Белучи, Џом Џармуш, Џони Деп, Фатих Аким, Абас Киростами… и Емир Кустурица. И он је предавач на мастеру.
Он сваке године будућим великим редитељима и новинарима објашњава – зашто је Кустендорф једини фестивал без реклама? То што он исприча на ову тему – не може се свести у речи ”зато да би био слободан и независан”, али су те речи довољне као увод у следећу тему:
Зашто се било којим дневним новинама у Србији може учинити спорним трошење државног новца из буџета на ”појединце”, као што је Емир Кустурица, а на насловној страни једног листа, односно на фестивал који то ”постаје” тек на унутрашњим страницама истог листа? Да заборавимо ту малу, ружну манипулацију речима и читаоцима, и да питамо: у чему је разлика између ”државног” и ”приватног” фастивала? Осим у угледу и гостима, ако би смо поредили, рецимо, Кустендорф и Фест?
Како је, уопште, могуће да такву разлику, инсинуирано у корист првог – ”државног”, а на штету угледа другог – ”приватног”, прави дневни лист храбре нео-либералне оријентације, корпоративни члан Медијске организације за Југоисточну Европу , ”Пионир слободних медија из 2002”..?
Како је могуће да су новинари таквог листа ”наклоњенији” државним фестивалима, а ”приватне” представљају тако да су ”сумњиво трошење државних пара у приватне сврхе”? Како је могуће да се игнорише чињеница да иза ”државних” фестивала стоји држава целе године, а не само током фестивалских дана? Ко је то и чијим – него новцем из буџета – саградио све те дворане, сале, сцене, опремио столицама и светиљкама, ко то – а да није држава – обезбеђује плате запосленима у свим тим установама током целе године? Ко плаћа струју, воду, грејање…?
На другој страни, ”приватник” Кустурица је дошао у Србију, на ледину у Мокрој Гори, својим новцем, зарађеним у свету, а не у Србији, саградио Мећавник, дворане, амфитеатре, купио опрему, столице и сијалице, све своје паре потрошио у Србији – изузев оних које су потрошене у иностранству за увоз опреме какве нема у Србији, запослио раднике који раде и плаћени су током целе године, а не само у време фестивала…?
Ко би се упустио у немогућу мисију доказивања да такав Фестивал не заслужује додељену помоћ кроз јавни конкурс? Уз обавезу да таксативно поброји шта који фестивал који се одржава у Србији – доноси својој држави, колико је у који уложила држава (рачунајући и сијалице)!
И – сада ћемо се вратити оним, чини се, олако и недовољно обрађеним рекламама које су забрањене на Кустендорфу.
Кроз рекламе се најбахатије и најнетранспарентније троши новац из државног буџета. Постоји ли ико ко мисли да Емир Кустурица не може да обезбеди стотине ”ових и оних”, ”оваквих и онаквих” из државних, полудржавних или приватних установа или предузећа, који би следственом лакоћом располагања туђим парама, театрално и уз осмех широкогрудости потписали да се плати нека реклама за Кустендорф? Без обзира је ли потребна или не, хоће ли бити истакнута, објављена или не…?
Уместо тога, ”појединац Кустурица” – сам успоставио свој фестивал, тај фестивал кроз правно лице, а не Емир Кустурица, јавно поднео пријаву по расписаном конкурсу, јавно добио средства за суфинансирање из буџета и мораће јавно да оправда утрошена средства…
За новац од реклама – не би морао јавно да саопштава колико га је добио, нити колико и како потрошио…
Где је ту ”неслобода”?
”Неслобода” станује тамо где се упада у зависност од продаје реклама, где се живи у зависности од тога хоће ли вас онај што потписује – данас погледати иза широког осмеха или ће ћутећи гледати у даљину, изнад ваше главе, или ”главе” вашег листа, испод којег је пласиран онај наслов ”Мање новца Битефу, више Кустурици”, уз Емирову слику… Као да је ”плаћен оглас”, а верујемо да није… Више личи на потонуће у таблоидизацију, које се овај дневни лист гнуша и стоички се опирао све ове године, али, новине се морају продати, од нечега се мора живети, кад већ слабо иде са рекламама и огласним простором…
Уосталом, тај дневни лист својевремено је у свом наслову поентирао на Кустендорфу, као ”једином фестивалу без реклама”, а онда – метаморфоза у данашњи наслов, о коме пишемо, велика, али недовољна да амнестира до заборава….
А, то, што се таквим чињењем, без разлога, али са потребом, навлачи омраза на Емира Кустурицу, кога је у овој српској верзији сировог неолибералног капитализма, брига за тако нешто…?
Кога је брига што због добре воље коју је држава испољила располажући новцем свих грађана – Кустурица или Кустендорф узвраћају добром праксом и не наплаћују фестивалске улазнице истим тим грађанима који издвајају за буџет?
Јесу ли Фест или поменути Битеф тако обзирни или наплаћују улазнице без обзира на новац из буџета?
У чему су то, још, Кустурица и Кустендорф изузеци – осим у изостанку дужне пажње националне телевизије, коју такође кроз буџет плаћају сви грађани, која не налази за сходно да преноси или бар сними, па емитује, за публику бесплатне концерте Немање Радуловића или великог руског и светског пијанаисте Јурија Розума или Изабел Жофруе Заз или…
То што јавни сервис не види потребу да то благо са Мећавника подели и са свим грађанима Србије, то је њихов проблем, а не Емиров, све док неко малициозно не напише наслов: ”Кустурици више светских уметника него грађанима Србије”.
И ето ”природне” омразе, иако нико од тих уметника није дошао на Мећавник јер нема где у свету да заради паре, него зато што поштују Кустурицу…
Иначе, реч омраза се састоји из шест карактера, што је за 2,8 мање од просечне српске речи. Садржи 3 (50%) самогласника, што је за 7,2% више од просека… Кратка, а оштра!
За омразу, Добрица Ћосић је написао: ”Најнижи сој међу српским националистима су они који се размећу својим и српским манама и можда су баш такви родољупци изазвали омразу суседних народа и подстакли њихово непоштовање према Србима и Српству”.
Није Ћосић имао у виду да се омраза може и наметати, а не само изазивати и подстицати.
Наметање омразе је када неко вештом манипулацијом позитивне чињенице интерпретира у негативном контексту, тако што Емира Кустурицу, у ту сврху, представља као човека који добија више пара зато што ви добијате мање…
Срамно и пре свега нетачно.
Толико да нико од суседних народа неће веровати да сте ви сада преобраћени, добри Срби, а не онај најнижи сој који се размеће својим манама, представљајући их као туђе.
