Милан Ружић

Крле у доба короне

01.04.2020.

Цео свет је на коленима због корона вируса, а сам врх листе економских сила је у таквом хаосу да су нам забранили увид у исту док се не заврши ово што је започето. Ко је покренуо целу причу са вирусом постаје јасније после извештаја Рокфелер фондације на који нам је својим текстом указао Владимир Димитријевић.

Застава ЕУ се рашива због лошег проштепа, здравствени, социјални и сви остали системи се урушавају, идеолози „златне милијарде“ ликују, корпорације трљају руке, али не сапуњајући их због вируса, већ онако задовољно у ишчекивању новца, Американци погођени вирусом купују оружје, прихватају хуманитарну помоћ од „дивљих Руса, а Холивуд је обуставио свој рад, па је са њим део лажи отишао на заслужени одмор.

Ово се све, наравно, одразило и на Србију. Истина, и без корона вируса, нама претходне деценије нису донеле ништа бољу клиничку слику наше економије и среће, па смо некако и навикли на ванредно стање. Једино је мој деведесетогодишњи комшија на полицијски час реаговао са: „А где су Немци?“ Све остало је исто.

Док траје све ово, многи људи су показали и своје право лице иако се саветује ношење маски, па је тако велики доктор и маркетиншки стручњак (какав идеалан спој у доба короне) Небојша Крстић Крле поново закркљао како он има идеју. Његова идеја се свела на то да се у Србији спроведе „дезинфекција и дератизација јавног простора“ тако што би се привремено укинуле друштвене мреже и Јутјуб, јер се преко њих шири паника. А зашто онда не укинути Дневник, Сарапин јутарњи програм или Хит твит?

Морам ја лаик да саветујем стручњака да то не би било мудро, јер онда људи не би могли да долазе до информација, па ни до садржаја који им скреће пажњу са свеопште хистерије. А стручњак заборавља да он као друштвена појава и као стручњак не би ни постојао да није било друштвених мрежа и седељки на Пинку који би, да је правде, био прва жртва дезинфекције Србије. Крстић изгледа није свестан да би себе дератизацијом политички и маркетиншки уклонио из јавног живота. Стварно стручњак.

Можда у духу његових изјава, инспирисан тим дубоко плитким идејама, могу и ја да предложим неке ствари, једнако глупе, али сигурно некоме корисне. Дајте да ЛГБТ популација сад закаже суђење преко Скајпа Владимиру Димитријевићу, па да се његовом браниоцу укине интернет. Или да Љушић, Самарџић и друштво Ковића уместо на суд, позову на јавну на дебату око шест сати, а онда да га полиција ухапси пошто крши полицијски час и тако скрате себи муке. Или послати групу другосрбијанаца, који увек бурно реагују на патриотизам, да Матији Бећковићу ноћу кашљу испред врата и кроз кључаоницу не би ли га уплашили. Можда пустити и оне феминисткиње да уз посебну дозволу окаче маске на споменике током полицијског часа.

Мислим да су ово идеје које одговарају грађанској Србији коју свесно или несвесно,  представља „Ти си моја чоколада“-стручњак, јер зашто да ико у овој држави говори истину, бави се уметношћу и науком, кад онда не би било места псеудоинтелектуалцима који би могли да профитирају од политике, ријалитија, заглупљивања народа, маркетинга и поништавања морала?

Не знам за вас, али ја се нешто данас уздам у овај датум и надам се да ће неко изаћи пред камере и рећи: „Априлилили“. Ако ово нико не уради, можда није лоша прилика за Крлета да се тога досети, јер ако његово јавно деловање није једна велика шала, онда је заиста забрињавајуће.

Већ дуго живимо први април и као да су нам се сви дани у овај претворили. Ипак, док се не докаже да је ово шала или један велики економски експеримент, не слушајте проповеднике популарне психологије који вам говоре да останете позитивни, већ останите код куће не бисте ли остали негативни, а дезинфекцијом и дератизацијом ћемо се врло радо бавити када ово прође.