Милан Ружић

Косово је искушење сваког Србина

14.10.2016.

Трепча је само још један у низу алата уз помоћ којих неко покушава поново да доказује оно што никада није доказао, а покушава да докаже како Косово није српско. Сад ја не знам који је то други народ сем Срба могао направити Грачаницу, Дечане, Пећаршију? А опет, ако неко тврди да доле некад није било Срба, онда ја могу са сигурношћу да тврдим да тад није било ни Косова. Нема Срба без Косова, као ни Косова без Срба. То је нешто што је Бог одлучио и тако поставио за сва времена.

Да на Косову није било српских жртава и да сте косовску земљу тражили пре него што сте је српским костима застрли, онда бисте можда и имали прилику да га тражите. Овако ће то теже ићи. Сигуран сам само у једно, а то је да Срби нису народ који ће по Косову убијати и палити. На Косову се једино божји глас чује и Његова ће доле бити последња. Не сада, већ увек. Успева нама Косово понекад да исклизне из загрљаја, али оно без Срба не може, јер су га српски народ и вера православна подигли изнад свих осталих места на кугли земаљској.

Како отићи са места на којем почива све што је српско? Како бити изрод и пљунути у лице прецима и свецима? Скупо је Косово плаћено да би било поклоњено. Да је само Лазар своје кости оставио на Косову, много би било и били бисмо дужни да га не осрамотимо. Али, када су толики људи ту земљу својим костима платили, ко смо ми да на њихову жртву тачку стављамо и одричемо се и њих и онога што су својим животом платили? Никада ми нису били јасни Срби који о Косову не желе да причају или их оно просто не интересује! Кажу: „Отишло је Косово!“ Где је отишло? Гледао сам карту, ишао сам тамо и колико видех, оно и даље стоји где је одувек и било. Исто тако тврде: „То више није наше!“ Можда није више, али није ни мање! Ако није наше, откуд ми доле и што нас онда терају да га поклонимо? Ко је тим људима дао право да себе називају Србима? Они увек тврде да су њихови ставови резултат логике и здравог закључивања. Па каква је то логика да нешто није наше, ако је земља пуна српских костију, а читаво Косово озвездано српским манастирима?

Гледао сам ужасе са Косова. Гледао сам оне несрећнике што тргају крстове са цркава. Гледао сам и митрополита Амфилохија који је по Косову сакупљао измрцварене лешеве мучених Срба само како би им, после те нечовечне смрти, људски испраћај међу мученике приредио. Видео сам фреске без очију и српске краљеве без лика! Слушао сам о сабрању нашег народа у порти Пећаршије у време кад су једино на том месту били сигурни. Више наш народ нигде није сигуран. Сад тврде да смо ми ти који су палили и убијали.

Данас нас терају да прогутамо све своје жртве и сав свој понос и одрекнемо се онога што смо. Не схватају да то није могуће. Не схватају да ће Косово увек бити искушење Србина и његове душе којим га Бог куша не би ли се доказао достојним управо Косова. Ако не пребродимо искушење, онда нећемо ни заслужити да ми будемо Косово и да Косово буде Србија.

Да Свети Сава не би рођен, да Патријаршија не наста ту где наста, да Лазар не оде у бој, да Његош не писа о Косову, да не би Стефана Душана, да није Призрена, да Јефимија вез није везла, да није било бомбардовања, да не би погрома, да није Косова, да није Дечана и Грачанице, да није тих силних цркава, испосница и манастира, да није сузе Косова, да није Бога, не би било ни Срба. А да Косово не би било српско и да Србин не би био Србин, потребно је да нико од наведених и ненаведених није ни рођен, нити је урадио то што је урадио, или да устане из гроба и да све што је урадио порекне, а то је, сложићете се, немогуће.

Да ли је Косово српско никада не може бити питање политике, већ само и искључиво питање идентитета!