Ко ти је ово радио?

02.01.2015.

Мало ко има код нас, да није питан, када се нешто ради, реновира, поправља – „ко ти је ово радио“? Ако сте заваљени у зубарску столицу, док зубар развлачи жваље и гледа шта треба да поправи, на крају, забринуто пита „ко вам је ово радио“! Најгоре што човјек у таквој ситуацији може да учини је да се упушта у разговор са зубаром и покуша да одговори на питање! Не само што је у таквој позицији немогуће тачно изговорити име зубара које је претходно обављао радове на вашим зубима. Ситуација је отежана ако покушате да браните оног који вам је претходно роварио по устима. То је исто као и авантура да се упустите у одбрану краљевине од републике или обрнуто! То је као и позиција да браните краља Александра од Тита или да потоњег браните од Александра Обреновића.

Све се троши, човјек мора да ради. Дође вријеме за моловање, молер стиже на договорени састанак у ваш стан, он куцка по зидовима, загонетно врти главом и пита: „Ко је ово радио?“ Сјећате се фирме и кажете ко је био извођач радова, а ваш молер не дејствује са молерске тачке! Врши процјену са моралне тачке гледишта! Рад својих колега оцрни са високо одређене професионалне координате: „Баш су се прописно осрамотили!“ Онда длијетом стругне по зиду, као да вам по кожи гребе, опада онај малтер, све у великим комадима.

– Све мора да се глетује нема друге ако то не урадимо данас сљедећи пут ће бити теже и скупље.

Пристајете прећутно.

Код аутомеханичара ствар почиње без задршке. Када се стручњак извуче испод вашег аутомобила он пита: „Који вам је главоња ово радио?“ Ви кажете име, а он не штеди ријечи покуде:

– Не знам ни како сте стигли до мене, он је у редуктор ставио воду умјесто уља!

На Балкану човјек није сигуран шта год уради претходно да ли има шансе да га сљедећи наступ искупи?! „Најсвјетлији тренуци су када смо далеко од отаџибине, чак и онда када нам је тешко! Код куће нема шансе да стандардизујемо наше дјеловање, нама је најбоље када нас несрећа стигне далеко у Канади, Америци или, у новије вријеме, – Кини! Када тамо сретнеш наше стручњаке нема моралисања нити се поставља питање ко ти је ово радио! Ваљда га околности промјене па и то питање „ко ти је ово радио“ изгуби оригинални смисао. Онај који наши стручњаци проналазе када се умјесто пустог моралисања нуде стручне процјене. Не само због тога што, овај преко, који ти узима лову пошто обави своју радњу не пита ко ти је ово радио јер га то евентуално не занима! Он нема налог да те малтретира са својим психичким недостацима који настају због прекида у његовом развоју. Наравно, они су изазвани историјским прекидима. Он ти свако питање постави да би што лакше дошао до резултата. Хоће стварно да открије шта те мори. За разлику од овог нашег који те пита да у твоју муку утопи и своју.

За почетак када вас питају „Ко ти је ово радио?“ треба ћутати. Молеру не треба рећи ко је молерисао, зубару не треба рећи ко је претходно поправљао зубе, аутомеханичару треба пустити да сам поправља мотор. Тако ћемо стручно прескочити нашу несрећу у којој сви наши радови трпе од великих прекида који чине велику штету!