Зоран Шапоњић

Ко је испрљао кошуљу Бернара Анри Левија?

11.05.2017.

Када је децембра 2001. године у једном београдском биоскопу приказан филм „Босна“, чији је аутор француски филозоф Бернар Анри Леви, мук у сали, док је публика пратила кадрове „бестијалних српских злочина“, прекинут је само једном. Београдска публика бурним аплаузом и смехом пропратила је реплику једне Сарајке да „када Немци нису успели да освоје њен град, неће, вала, ни Срби проћи“.

Синоћ је Бернар Анри Леви погођен парчетом торте у лице када је у Културном центру Беграда, после премијере његовог филма „Пешмерга“, покушао да се обрати српској публици. Уз повике „Убицо, напусти Београд“ и „Овај гад се залагао за бомбардовање Југославије осам година пре интервенције НАТО-а“, троје левичара, припадника СКОЈ-а, прекинули су обраћање Левија, док је публика у дворани, известили су медији, скочила у одбрану Левија, повицима младићима из СКОЈ-а – „Ко сте ви да прекидате један културни догађај усред Београда?“

Сам Леви, у току инцидента рекао је да је то што се догађа у Београду „фашистички чин“, а пошто се после инцидента вратио у салу, рекао је још да је „поносан што данас пред београдском публиком брани тековине антифашизма у Европи“, додавши да се „Србија није променила колико су се надали њени пријатељи“.

„Демократија још није победила у Србији! Живела Србија у Европској унији“ – додао је још Бернар Леви са свежим траговима торте на реверима поздрављен аплаузима београдске публике.

После догађаја, организатори фестивала на коме се Леви појавио затражили су од власти да омогуће слободу говора у Србији а да нападаче примерно казни.

У одредници о Левију на интернет енциклопедијама стоји поред осталог: „Међу првима позовао је на војну интервенцију против Срба у Босни. Бернар Анри Леви аутор је документарног филма „Босна“ о агресији на Босну и Херцеговину, у коме Армију БиХ портретира као војску која брани част Европе а Алију Изетбеговића као борца за космополитизам и слободу. Алију Изетбеговића назива босанским Де Голом. Објавио је и дневник у коме је 23. маја 1992. године написао: „… у рату у Хрватској супротстављају се два национализма, у рату у Босни супротстављају се један национализам и један космополитизам који је част Европе“…“

У одредници интернет енциклопедије није додатно објашњено која то војска у Босни „брани космополитизам који је част Европе“. То се подразумева.

Децембра 2001. године, после пројекције филма „Босна“ из ког је београдска публика најтоплије дочекала реченицу једне Сарајке „да њен град нису освојили ни Немци, па неће, вала, проћи ни Срби“, Бернар Анри Леви још је рекао да је Србија тог децембра „слободна, ослобођена Милошевићевог фашистичког режима“, а присутне у сали, који су га поздравили аплаузима позвао је још да „истерају малог Милошевића из својих глава“. Дакле, да коначно раскину са – фашизмом!

Тог децембра 2001. године, после тих речи, Леви у Београду није добио торту у лице него – бурне аплаузе.

Француски интелектуалац кога ће Београђани памтити по раскопчаној белој кошуљи која је синоћ умазана тортом, пријатељ супруге бившег француског председника Карле Бруни, остаће упамћен и да није избијао из Јелисејске палате док није наговорио преседника Саркозија да крене у акцију против Гадафија.

„Интелектуалац који се једном руком фенира док другом пише књиге“, како је скоро написао Спутњик, и који се „по Босни крије од српских снајпера док даје интервју ТВ екипи“, на Тргу Мајдан у Кијеву Путина је упоредио са Хитлером, а неколико дана касније исту квалификацију употребила је и Хилари Клинтон.

На Канском фестивалу, Бернар Анри Леви, пре двадесетак година такође је нападнут тортом, погођен у лице, али тада, ако се може веровати штампи, оне који су га напали није назвао фашистима, као синоћ у Београду.

Када је пре десетак дана његова, европска и демократска Француска ослободила злочинца Харадинаја, Леви се, ако је веровати штампи, није огласио. Више га је погодила торта која му је синоћ у Београду испрљала белу, свеже испеглану кошуљу.

„Круг двојке“ данас је ногама због торте која је завршила на глави и белој раскопчаној кошуљи Бернара Анри Левија. Тражи се хитна реакција државе и заштита „слободе говора“ у Србији. Када је 24. марта 1999. године НАТО почео бомбардовање Србије, убијање хиљада људи, француски филозоф и хуманиста Бернар Анре Леви следећег дана је изјавио „то је нешто што сам чекао осам година“.

Они који су пре 18 година на позив француског филозофа бомбардовали Србију, посејали је тонама уранијума, ни он, који их је на то позвао, данас више нису фашисти. Фашисти су они који су синоћ Левију бацили комад торте у лице и упрљали му белу раскопчану кошуљу и покварили свеже фенирану фризуру.

Лаку ноћ Србијо!