Ранко Пивљанин

Клечаоница

15.12.2015.

Чак и ако изузмемо опсцене примедбе два министра одбране, једног у смени и једног бившег – Гашићев у Трстенику на рачун новинарке и Шутановчев на Твитеру на конто скупштинске службенице ова држава је постала једна клечаоница пар екселанс.

Клечимо пред вратима ЕУ, ништа мање понижени од ове две даме на које се острвио мачизам бахатих политичара. И то клечимо усхићени тим недоличним положајем, док нас бриселске бирократе милују по глави, све мислећи у себи „Што волимо ове који овако споро пузе!“

Клечимо пред страним инвеститорима, алави на њихова улагања која лично субвенцинишемо од наше сиротиње, док нам децу претварају у јефтину радну снагу и где сама помисао да би се понекад можда могло и усправити бива у старту затрта фијуком бича немилосрдних господара.

Клечимо пред генијалним „деливери јунит“ решењима пропалих политичара и планетарних зликоваца који су се, кад им је из руку узето истинско оружје и моћ, преметнули у опсенаре и продавце магле за дебеле новце.

Клечимо пред сопственим узурпаторима власти и државе у чијој сенци вену они најбољи, а они са мало више храбрости или очаја хватају прикључак мигрантским колонама у нади да ће их негде огрејати сунце туђег неба, кад ово наше не показује намеру да се помоли иза облака.

Клечимо пред шалтерима пљачкашких банака, пред закатанченим капијама опљачканих фабрика, пред вратима пребукираних ординација, пред кабинетима осионих службеника, пред полицијским патролама, пред пијаним мужевима и преким очевима…. Клечање је овде озваничено и пре него што се истим онако припросто одушевио крушевачки керамичар залутао у врхове власти.

Што не спречава власт да нас из дана у дан уверава како је Србија стала на сопствене ноге.

Јесте, стала је, само је питање докле ће колена издржати!