Милан Ружић

КиМ пропуснице

08.10.2021.

 Чули смо ових дана много изјава о томе, како у Србији, тако и у свету, да треба увести ковид пропуснице, тачније, да се без њих не може присуствовати нити једној већој манифестацији, па се не би могло, у изостанку пропусница, ући ни у једну институцију. Можда је ово адекватна мера с обзиром на то у каквом је замаху пандемија, али она не може бити уведена, јер би то било у супротности са Уставом Републике Србије, како кажу људи који се у те ствари разумеју боље од мене.

Елем, можда би било корисније увести, ако ћемо већ да се играмо, једну врсту пропусница која би се једнако тицала демократије колико и ковид пропусница, а у питању је, назовимо је, „КиМ пропусница“. Ово нема везе са догађајима на Јарињу и Брњаку којима смо сведоци већ неко време, али би и те како имало везе са Уставом Србије, као и Резолуцијом 1244. Наиме, онај ко признаје Косово као независну државу, а живи у Србији, не би добио „КиМ пропусницу“, па би му био забрањен улазак у све институције почевши од позоришта, па до манифестација без обзира на број окупљених. Евентуално, без „КиМ пропуснице“, постојала би могућност да се уз тест држављанства гостује, са ограничењем на највише 5 особа, на телевизијама без националне фреквенције и у ријалити програмима.

Можда ова идеја звучи сулудо, али зар звучи неоправданије од ковид пропусница? Зар је прече нешто што није по Уставу од онога што јесте?

Дакле, овај текст није про или антиваксерски, нити има икакве везе са короном, али јесте текст са основном идејом да смо ваљда ми овде сви Срби, али ко је Србин и не тичу га се Косово и Метохија, тај није ништа. И опет, сетимо се колико је Срба страдало на Косову и Метохији и колико тамо имамо онога што нас чини народом и што нашу историју чини тако великом. Ако то све изгубимо, шта ћемо (до)бити?

Нећу причати о томе колико је на Косову и Метохији дневно оних којима је прећено, оних који су силовани, набијани на флаше, оних чија су деца током ових година силована или стока поклана (некад заједно са власником). Колико је само цркава и манастира затрвено, колико је кућа зарасло или запаљено, колико је српских врисака одатле узлетело на небеса на која се након вриска испеше и они који су их испустили. Колико је само људи протерано, органа повађено и продато, породица угашено. А колико је оних који су због стране плате, незнања историје, самодовољности, или једноставно из разлога уклапања у савремене аутошовинистичке токове рекли да је Косово независно? Рећи ћу вам… На сву ону српску муку на Косову и Метохији – превише! И један би превршио сваку меру.

Кога Косово и Метохија интересују, мој је род! Кога не интересују, не интересује ни он мене.