Зоран Шапоњић

Како су Срби узнемирили Инстаграм

05.11.2015.

Инстаграм је, објављено је данас, угасио профил који је Студентска канцеларија у северном делу Косовске Митровице отворила у склопу кампање „Не чланству Косова у Унеску“. Профил је, како је објашњено, затворен убрзо пошто је отворен, јер су у Инстаграму, слике спаљених и разрушених косовских цркава, манастира, гробља, окарактерисали као „узнемирујући садржај“.

Заиста, какве су то слике српски студенти из северног дела Косовске Митровице објавили на Инстаграму а које су толико узнемириле оне који у овој друштвеној мрежи одлучују, и које су могле да узнемире оне који на Инстаграму имају отворене профиле? На једној од тих слика види се, рецимо, како Албанци кидају крст са куполе црвке светог Андреје у Подујеву, а поред је слика на којој се види како припадници ИД кидају крст са цркве у Сирији. Две слике, а исте, готово до у детаљ. На другој слици види се како Албанци маљевима разбијају крст на цркви светог Ђорђа у Призрену, поред, до у детаљ иста слика из Мосула! Једина разлика што Косово и Албанце примају у Унеско, а терористе из ИД и њихову такође квази државу за сада не.

Још је много слика разрушених српских цркава, манастира, уништених споменика, прекопаних гробаља, разбацаних костију, ископаних очију светаца на фрескама које су ту вековима, било на угашеном профилу српских студената на Инстаграму. Много јада, много зла, заиста, слике које узнемиравају.

Дакле, нису Инстаграм и друге друштвене мреже, ни читав Западни свет, узнемириле акције албанских терориста, није их узнемирила чињеница да је за дан порушено, спаљено, сравњено са земљом 150 и више манастира, да су протеране хиљаде људи, убијене десетине, не, то никога није узнемирило, Инстаграм и Запад узнемирени су данас сликама албанског оргијања, голом истином и голим чињеницама, па те слике сада треба склонити са очију јавности.

На први поглед, рекло би се – ради се о склањању истине испред очију западне јавности и то пар дана пред гласање у Паризу о пријему Косова у Унеско. Јер, заиста, ове слике могле би да узнемире јавност и то ону којој би требало објаснити како то да се српска верска и културна баштина предаје у руке, на чување онима који су је тако бестијално уништавали пре само десетак година, и то у ситуацији када покушаји албанизације српских светиња никада и нису заустављени. Па нам сада, док свет аплаудира, из Приштине подмећу да српске манастире на Косову нису зидали српски краљеви, него нека дивља албанска племена.

Ја бих, ипак, пре рекао да се овде ради о нечему другом, о нечему много једноставнијем. О неподношљивој ароганцији, неподношљивој нетрпељивости, па и равнодушности, са којом део Запада, део њихове елите, па и добар део народа гледају на Србе и Србију. Истина, чињенице које долазе из Србије, које долазе од Срба, њих једноставно не занимају. Не желе ни да их виде.

Та ароганција, нетпељивост, директно је, чини ми се, наслоњена на страховиту антисрпску пропаганду која тамо траје деценијама и према којој, ништа црње ни подлије нема од Срба. Гледао сам тако, пре неки дан, на српској телевизији са националном фреквенцијом, амерички филм у коме главну улогу игра позната холивудска звезда, и у коме Срби маљевима убијају Бошњаке заробљенике, масвно из стрељају, а амерички пилот из обореног авиона бива прогоњен од Срба, наравно, јер је снимио масовне гробнице, у којима су жртве Срба и које изгледају горе него у филмовима о Црвеним Кмерима и Пол Поту.

Па како онда такви Срби могу да буде жртве, њихова прича и њихове слике не уклапају се у пропагандну матрицу одавно постављену. Слике које су на Инстаграм поставили српски студенти из Косовске Митровице кваре црно белу слику о жртвама и џелатима, могле би да доводу у сумњу „истину“ која је недодирљива.

Зато је једноставније скинути слике са Инстаграма, нема сумњи, нема незгодних питања, а Срби су и тако криви за све, па, сходно томе и за срушене светиње на Косову.

Истина, јесте Инстаграм приватна компанија, као што је приватна и телевизија у Србији која приказује филм у коме Срби маљем убијају заробљенике. Разлика је у томе што је идеја о националном интересу, о поштовању себе и свог народа, у Америци мало другачије постављена.