Зоран Шапоњић

Како да вам децу опростимо?

09.12.2016.

Амерички конгресмен Мајк Тарнер јако се пре неки дан узнемирио у Подгорици. Пренели сви медији у региону.

Конгресмен је мирно шетао Подгорицом, или се возио аутомобилом, то није разјашњено, све док његове праведне америчке очи нису угледале билборд исписан ћирилицом – „Дјецу ти нећемо опростити“. Сад, да ли конгресмен зна српски и ћирилицу, или су му поруку превели савезници из Подгорице, не зна се, зна се да га је јако узнемирила.

Пошто се узнемирио конгресмен, узнемирили су се и многи од Подгорице до Београда, и даље. Страх их  ухватио.

Јер, није мала ствар кад се узнемири конгресмен, и то амерички, који се својим пријатељима и савезницима у Подгорици одмах пожалио на билборд, на поруку да неки људи, њему и његовима из НАТО алијансе, не могу опростити децу коју им је пакт побио.

Тражио човек заштиту.

Није јављено да ли је специјалним телефоном позвао базу у Авијану, одакле су нас највише бомбардовали, да опет пошаљу један Ф-16 или барем „томахавк“.

И да сравне са земљом билборд са узнемиравајућом поруком.

Американци то тако раде!

Душевни су то људи, ти амерички конгресмени.

Душа им је танана да их узнемири и билборд.

Болују од осећаја емпатије, односно саосећања, правде и правичности, да их узбуди и само помињање деце.

Чињеница да су децу побили, и то са предумишљајем, е, то су мало заборавили!

Урадили  су то из најбоље намере!

Сад их боли што ми то не схватамо, што су неки међу нама толико наопаки да не воле америчке бомбе са уранијомом, који је на нашим просторима постао лековит, јер се од њега само умире.

Убијена деца и  народ нису више важни.

Имају толико танана осећања, ти конгресмени, да данима после седе у Конгресу у Вашингтону и пате.

Чуде се како негде постоје неки људи, у неком народу, који им нису захвални  на осиромашеном уранијуму којима су тај народ засипали.

Згранути конгресмен Тарнер, уверен да Америка свуда и увек, сеје само добро, чак и у виду бомби, изјавио је још како је уверен да такве поруке, какве је видео у Подгорици, никако нису поставили „локални људи“, Његошеви потомци, него су оне продукт илегално финансираних напора којима се подрива подршка Црногораца да се прикључе његовој Алијанси.

Амерички конгресмен вратио се после у Вашингтон али, вероватно, и даље седи у Конгресу и пати због билборда у Подгорици.

Сад га боли душа!

Пати и ништа не једе иако су му савезници у главном граду Црне Горе објаснили да такве поруке не пише, и да такве поруке не падају на памет никоме у држави између Дурмитора и мора, него су продукт илегалаца, рестлови државног удара.

Све џаба, конгресмен Тарнер пати, јер жели да њега, све конгресмене, све Американце, чак и кад бомбе носе и бацају воле сви у свету.

А душа?

Од ње је остало ништа!

Нама је важније што се један конгресмен узнемирио, од све оне побијене деце.

Ако ми заборављамо, билборди памте.

Јесте ли ви нормални, како да вам децу опростимо?