Баждарење полиграфа
Када те Хрват напенали,
знај да си носећи Шиптар!
Богу хвала те је овај свет саздан од права и правде, па ће фудбалске власти Косова моћи да се жале на пораз од Хрватске и траже поништење утакмице одигране у Скадру!
Зато што су хрватски навијачи започели говор, па и песму мржње према Србима? Ма, неее…
Него зато што је фудбалска организација Косова у ФИФА и УЕФА примљена мимо прописа, па практично нису ни могли бити поражени од легалне хрватске репрезентације са 0:6…
Али, од те шараде – већа је само једна, а то је братска љубав Шиптара и Хрвата. Несвесно, што је доминантно мисаоно стање ове две нације, они су у Скадру здушно порадили на остварењу старог српског сна о уједињењу свих народа са ових простора у једну државу, која се у једној међуфази звала и Југославија. За нови почетак, ујединили су се Хрвати са Шиптарима – против Срба, што није мали успех Срба.
За ново придруживање старом савезу, најмања квота у кладионицама је на Црну Гору, као будући угао троугла који ће на својој територији искрчити све винограде и маслине, те подићи бројне засаде врбе.
За Србе, дакако.
Фото: Танјуг
Ко је томе крив?
УЕФУ то неће интересовати нимало, када буде на основу своје одлуке о ”нултој толеранцији на дискриминацију” одмеравала казну новоустановљеном ногометном савезу Хрватске и Косова: казниће Србе, што је и логично, јер да нема Срба, ни би ни било скандирања ”Уби, уби Србина” и ”Србе на врбе”.
Уз размишљање мало дубље од интелектуалног плићака на којем су се насукале Хрватска и Косово, долазимо до истине да Србима нико није крив, до њих самих, што нису на своју страну придобили Шиптаре, него су их препустули хрватском загрљају: да су наши навијачи, нешто, били мудри на оној утакмици српске фудбалске репрезентације у Албанији, па први запевали ”Уби, уби Србина”, Албанци би прихватили песму и цео стадион би складно, сложно и братски певао, на понос и ФИФЕ и УЕФЕ!
А, овако, ко нам је крив?
Исто се, јутрос, питају Шиптари које су њихови цариници зауставили на њиховој граници и питали: зашто се у нашу недовољно признату државу враћате носећи шест лопти више него што сте однели? Је л’ се тако брани углед ”народа орлова”?
А, да су их мало боље претресли, нашли би и кофу са бубрегом оног Хрвата који је, рекосмо – у несвесном стању, прихватио онај загрљај са Шиптаром.
Ако су Џорџу Бушу, председнику САД, најчуванијем на свету, у Тирани успели да неосетно украду сат са руке, док се руковао за ”раздраганом албанском масом”, шта је за Шиптаре да једном Хрвату изваде један бубрег док се братски грле?
Да су били ближе ”жутој кући”, повадили би му све и трансплатирали органе магарца, те га живог вратили да у Загребу настави њакати: ”За дом спремнииии-аааа-ии-ааааааааааааа”…
Из преласка из несвесног у стање магарца, тај би Хрват коначно схватио како је истина да се, ко са Србима спава, упишан буди.
Али се буди, што није случај након ноћи проведене са Хрватом у постељи.
И неће, још дуго, косовским репрезентативцима бити до секса ни са женама! ”Квака” је откључана неколико редака раније, где смо написали да су се Шиптари на Косово вратили носећи шест лопти више, где нису спорне ни лопте ни њихов број, него што су се они нацији вратили носећи…
И није то, да мушкарци затрудне, једно од чудеса Госпе из Међугорја, већ природан чин инсекта званог ”богомољка”: после секса, женка богомољка поједе свог партнера, на шта овај пристаје, наивно верујући да ће у њеној утроби имати вечити секс.
Нећу рећи, тако ми полиграф помогао, да су Хрвати и Шиптари инсекти, односно женка и мужјак богомољке, јер је то код њих ишло у супротном правцу од овог природног феномена: они су се прво жвалили и љубили испред стадиона, са јасно видљивом намером Шиптара који у загрљају руком опипава какав бубрег има Хрват, у намери да му само њега узме, не и живот, ипак смо цивилизовани људи, а не инсекти, је ли…?!
Уместо тога, Хрват се отргао и на сред стадиона Шиптару пришао са леђа и, да простите, нагузио га. И тако шест пута.
И није то да су Хрвати добри у сексу (осим Манџукића који је могао три пута за неколико минута), него Шиптари у оном њима својственом несвесном стању нације, нису ни осетили да су затруднели са Хрватима.
