Мирослав Лазански

Кад ордени говоре

20.03.2016.

Да бисте схватили неки рат, или неку војну операцију, понекад је довољно анализирати одликоване припаднике оружаних снага. Ко су, на којим су функцијама, из којих команди и јединица долазе и где се налазе те команде и јединице. Већ и ти подаци могу дати делимичну слику неког рата и начина употребе борбених снага.

У Грегоријанској дворани Великог кремаљског дворца председник Русије и главнокомандујући Владимир Путин одликовао је 17 припадника руских оружаних снага, који су се ових дана вратили из Сирије.

Том приликом руски председник је нагласио „да ако буде потребно Русија може појачати своје снаге у Сирији за два часа, као и да је операција до сада коштала око 500 милиона долара, што је све из ставке за редовну обуку и вежбе текућег војног буџета“.

Путин је истовремено нагласио да руски ПВО системи С-400, „панцир“ и „бук“ остају у Сирији као чувари руских снага и „да ће бити оборен сваки летећи објекат који буде представљао претњу за руску војску у Сирији“.

Имена одликованих официра и њихове функције говоре много тога. Орден за храброст добио је начелник артиљерије 200. посебне мотострељачке бригаде потпуковник Николај Ноздренко. Та бригада стационирана је код Печенге, на самој граници с Норвешком, практично у поларним условима.

Довођење њене артиљерије, али и борбених возила пешадије, у топлу Сирију показује сјајне могућности руске транспортне авијације за летове од неколико хиљада километара. Уједно, то је и доказ да руски генерали не схватају озбиљно војне вежбе НАТО-а у Норвешкој, али и да је руско полуострво Кола толико накрцано оружјем и војском да Москва може управо са тог подручја да упути снаге за Сирију.

Нема шта, пребацити делове 200. мотострељачке бригаде из околине Печенге у Сирију фантастичан је маневар. Из леда на сунце.

Орден за храброст добио је и мајор Андреј Захаров из 47. мешовитог авио-пука 105. гардијске авио-дивизије. База 47. авио-пука је у близини Вороњежа, Западни војни округ. Део те јединице се враћа из Сирије и због компликовања ситуације у Донбасу.

Орден за храброст добио је и потпуковник Јарослав Јакуњин, заменик команданта за летачку обуку 120. мешовитог авио-пука. Тај пук је смештен крај Домне на далеком истоку Русије, а то што је орден добио помоћник команданта за летачку обуку потврда је Путинових речи да је у Сирији обављена реална борбена обука пилота са оценом „одличан“.

Орден Светог Георгија 4. степена добио је генерал Јуриј Јаровицки, иначе начелник штаба Прве тенковске армије Западног војног округа. Прва тенковска армија тек је недавно формирана и поред других јединица чиниће је чувена Кантемировска тенковска дивизија и Таманска механизована дивизија.

Русија је из својих резерви испоручила Сирији тенкове Т-90 и одликовање руском тенковском генералу сасвим је логично. Тенкови Т-90 са руским посадама бране и руске базе у Сирији – Тартус и Хмејмим.

Орден за заслуге пред отаџбином 4. степена добио је Сергеј Смирнов, заменик генералног директора Новосибирског авио-завода „Чкалов“. Разлог? Високи проценат исправности авиона у борбеним условима у бази Хмејмим, успешност првог степена ремонта борбених апарата.

Звезду хероја Русије добио је генерал-пуковник Александар Дворников, први заменик команданта Централног војног округа, који се побринуо да операција у Сирији буде успешна, а он је све то и координисао.

Ангажованост јединица у Сирији показује да из Јужног војног округа није узета нити једна јединица, баш као што нису узете трупе са подручја Крима и Кавказа. Штавише, руски војни састави на Криму су појачани, а ојачане су и руске војне базе у Јерменији и Абхазији. Јасна порука Турској.

Генерално гледано, Москва је пажљиво бирала шта ће од снага да доведе у Сирију, бомбардери Су-24 стигли су чак из базе код Чељабинска на Уралу, демонстрирала је перфектан војни „ер-лифт“, утврдила је своје базе и ПВО системе у Сирији, довела ратну флоту у Средоземље, обновила сиријску војску, и сада враћа у Русију оне авионе које после интензивне борбене употребе од скоро шест месеци ионако није могуће ремонтовати у Сирији.

Истовремено, Русија је довела у Сирију и нове борбене хеликоптере Ка-52 „алигатор“ и Ми-28 „ноћни ловац“, уз већ присутне Ми-24 и Ми-35, који преузимају улогу јуришника „Су-25”. У Хмејмиму и даље остају ловци „Су-30” и „Су-35С”. Све то уз снажан мировни и дипломатски маркетинг.

Руска операција у Сирији има политичке и војне импликације, то је заправо својеврсна нова руска револуција. Москва је на примеру Сирије понудила нову основу за коалиционо руковођење на принципу узајамне користи за пријатеље, савезнике, неутралне.

Информациони штаб за размену података о терористима на Блиском истоку, који су у Багдаду формирали Русија, Иран, Ирак и Сирија, прави је пример коалиционог руковођења. Москва је у Сирији показала да је у стању да уобличава свет, а не само да реагује на њега.

У Вашингтону су сада збуњени, што од Трампа, што од Путина…