Кад би нестало Срба преко Дрине…

11.01.2017.

Тешко је код Сороша зарадити евро! Мора човек, ако је то икада и био, да постане велика гњида и вуцибатина, да оде у своју постојбину, у неко село овамо по Србији, да се тамо попиша на ђедов гроб и пљуне на крст на очевом споменику! Онда се врати у Београд и уновчи чек у банци!

Растрчале се по Београду Сорошеве подрепне муве, два дана после прославе Дана Републике Српске у Бањалуци. Утркују се чији ће се блог више свидети газди, која ће гњида излити и просути више смећа и сплачина по онима у Бањалуци који су на Светог Стевана само славили своју слободу и чињеницу да су прекостали у још једном рату који им је био наметнут. Који су славили то што су остали живи и што су остали на својој земљи и у својим кућама.

Пишти Сорошева елита по Београду, пиште вуцибатине како су се у Бањалуци окупили злочинци и потомци, како славе „геноцидну творевину Републику Српску“, кукају и наричу како су Срби „побили све живо по источној Босни“, како им је држава основана на костима невиних муслимана…

Дебели су Сорошеви чекови! Пишеш и што није било нити ће бити. Шта ћеш, добра апанажа!

Не могу да прежале што је Бањалуком марширао српски, Трећи пук. Док су надомак Бањалуке, оно, кад је стварана Српска, марширали муџахедини из Авганистана и секли српске главе, натицали их на коље по српским селима, није им сметало, нису тада писали блогове. А и како да пишу кад Сорош таква писанија није, нити ће икада спонзорисати. Њега се српске главе не тичу.

Кукају данас по Беграду што је у Бањалуци свирана српска химна „Боже правде“, што су се чули тактови „Марша на Дрину“. Знају они шта Сорош и његове вуцибатине мисле и шта воле, не морају ни да га питају, падне која хиљадарка евра више чим удариш на Бога, не подносе они ни кад Срби од Свевишњег траже само мало правде за себе.

Пишу београдски блогери, са грчем у грлу, веле, кад се сете како је Српска настала. Пишу нову историју. По њој, Срби нису ни живели на просторима данашње Српске, него су дошли, бог те пита одакле, побили и попалили све живо, поклали, заузели земљу, и ту направили своју државу! Пали с неба. Кад им неко помене српску жртву, неког Србина одсечене главе, њима смешно, хватају се од смеха за стомаке, у новој историји коју они пишу, такво нешто не постоји. Сорош за то не плаћа.

Кад се из Сарајева јави Валентин Инцко, она карикатура од човека, која за 25.000 евра месечно, пљује Србе за све паре, и то сваки дан, и кад упореди Србе који славе своју Српску и Светог Стевана са оснивањем Независне државе Хрватске, ћуте београдске подрепне муве. То је за њих у реду.

Чекови стигли, пише се нова историја. Кад у Хрватској на зидовима освану пароле и кад читав стадион виче „Србе на врбе“, кад дижу споменике терористима у убицама, кад славе усташке покличе, а кад национална телевизија емитује усташке песме, београдска сорошевска елита ћути. Праве се да не виде, да то није ни било.

Пишти Сорошева београдска елита. „Српска елита“ отишла у Бањалуку, не могу Кустурици да опросте што је у понедељак био крај председника Српске, што је рекао да воли Српску, да воли тај „ехо слободе“ који у Бањалуци осећа.

Знају они шта је Кустурица рекао и шта је хтео да каже у Бањалуци, зато му и не могу опростити.

Не може се њима Србин удобрити. Њима је Србин наопак и кад слави светог Василија у својој колиби у планини, и тада им је назадан и мрачњак, а камоли кад слави своју државу и опстанак у Бањалуци па још на Светог Стефана.

Е, кад Срба не би било, кад би тамо нестали, ишчезли, кад би их, кад већ нису побили, ставили у авионе и некуд одвезли, то би била друга прича. Нема Срба – нема прославе Дана Републике Српске.

Овако, док има Срба преко Дрине биће и Српске и прославе. И Кустурица ће, колико га знам, сваке године ићи у Бањалуку. А они нек цврче по Београду. И овако не црвче за џабе.

Прича је ту мало дубља, и они не могу да је схвате. Нити да прихвате оно што се дешава. Доста су Срби погнуте главе, као јагњад ишли у Јасеновац. Сад решили да се одупру, да се недају, да бране своје.