Милан Ружић

Јесмо ли данас сви „Шарли ебдо“?

29.12.2016.

Гледам јуче нову карикатуру Шарли ебдоа и не могу да се не изнервирам. Не знам да ли је остало ишта што је тим људима свето? Могу упитати и да ли је остало ишта што бар донекле поштују? Кад год нека трагедија потресе свет, редакција „сатиричног недељника“ покушава да додатно уцрни ситуацију.

Драга господо, да ли је било некога у том вашем свету ко није носио мајицу „Ја сам Шарли ебдо!“? Јесу ли људи код француских амбасада у целом свету палили свеће? Да ли су друштвене мреже биле претрпане порукама подршке и саосећања? Сећате ли се да су сви програми кугле земљаске прекидани и заустављани како би се објавило да су људи из ваше редакције страдали?

Ево ја ћу признати да нисам носио мајицу „Ја сам Шарли ебдо!“. Не може ми нико рећи да је нисам носио због тога што не поштујем туђе жртве. Свака жртва, ма који човек био у питању, за мене представља ништа друго до тугу. Међутим, како то да ви немате апсолутно никаквог поштовања ни за једну жртву? Како то да су вама поверовали да се бавите сатиром? Ко вас споји тако настране и ишчашене? Сатирични недељник? Проверите у том свом статуту или чему већ да није у питању сатанистички недељник!

Предлажем да, од данас, сви носе мајице „Ја нисам Шарли ебдо!“, „Мене је срамота што сам био Шарли ебдо!“, „Никада нећу бити Шарли ебдо!“, итд. Имаћемо већ идеја шта да штампамо.

Добили сте подршку целе кугле земаљске, а сада исте те људе понижавате. Како то да једна оваква трагедија као што је погибија чланова руског хора „Александров“ може бити ишта него најтужнији дан? Где повлачите црту преко које не идете? Још нису све мученике ни пронашли, нити су оплакани, а ви сте већ кренули да вређате.

Гомила поремећених особа без талента који раде све да би на себе привукли пажњу! Да ли ико од вас зна ишта да ради, осим да вређа? Како би било то да сви сад кренемо да се смејемо вашим жртвама?

Жао ми је што сви добри људи овог света деле исти ваздух са вама, незналицама и неталентованим идиотима који жељно ишчекују сваку трагедију како би се за њих чуло.

Страдали су уметници, а од тога праве спрдњу они које нико осим њих самих не назива уметницима. Хор „Александров“ ће, сигуран сам, певати Богу негде горе на небу, јер су тога достојни. Чега сте ви достојни?

Поштујем све жртве, али нисам носио мајицу „Ја сам Шарли ебдо!“. Жао ми је људи који су у тој редакцији страдали, али чистог образа и мирне душе могу рећи да ни једног јединог тренутка не жалим што нисам обукао ту мајицу. Чак ми је, па нека мисле шта год хоће, драго што нисам био део нечега што је пре било тренд него поштовање и одавање почасти.

Ви видите како ћете пред Бога кад за то дође време. Ту мајицу, ако је код икога нађем, прекрстићу се и поцепати је, а за руске новомученике ћу се помолити и запалити свећу.

Жао ми је једино што такви као ви труну у старости и пензији, а људи, као ови из хора „Александров“, труну негде на дну мора. Желим да верујем да је Русија страдањем овог хора, откупила вечно место у Рају.

Један од највећих губитака и пораза уметности, културе и душе јесте погибија овог хора! Кажем да је то један од највећих, пошто су карикатуре Шарли ебдоа убедљиво највећи пораз уметности, културе, душе и човечанства!

Плачи, Русијо! Хор „Александров“ је заслужио твоје сузе! Плачите и молите се за своје мученике! Плаче и Србија са вама! И нека вам цео свет завиди што сте имали такве људе! А ви, Французи, немојте само плакати, већ вриштите и бусајте се у груди због тога што је баш вама запао Шарли ебдо!