Зоран Шапоњић

Једна обична српска псовка

11.03.2017.

До јуче смо знали да по новом, европском систему вредности и по новом европском праву, српска глава, одесечена, стрељана, или прогнана не вреди ништа. И, да они који су Србе убијали, вадили им бубреге, јетре и срца па их продавали, протеривали их и газили тенковима и колоне стараца митраљирали из авиона, у земљама те исте ЕУ постају национални хероји и да је то сасвим нормално!

Од јуче знамо и да злочини над Србима, па и они најтежи, ратни, могу бити – орочени! Десетак или 15 година важе, после тога, Срби своје оптужнице против ратних злочинаца, против оних који су их убијали, могу окачити – мачку о реп. Барем што се тиче међународне правде.

Улрике Луначек, потпредседница Европског парламента, позвала је јуче са тог високог и часног места нове европске правде и новог европског поретка, земљу Србију да повуче оптужницу против Рамуша Харадинаја јер је та оптужница, како је Улрике објаснила – застарела!

Дакле, хтела је рећи госпођа Улрике, није српска оптужница лоше урађена, није да у њој нема доказа, није да Србе по Косову нису отимали, убијали, вадили им очи, пребијали руке и ноге, живе сахрањивали, није да Харадинај није злочинац, него је оптужница против Рамуша – застарела!

До јуче, сазнали смо ето и то, у међународном праву важило је да ратни злочин не застарева, од јуче, по тумачењу Европског парламента, ратни злочин против Срба застарева за непуних 17 или 18 година! Или, после само десетак, јер, одавно је у Хагу пресуђено Харадинају, Готовини и осталима. За остале народе по свету, правило о незастаревању ратног злочина и даље важи, за Србе не.

Оно што смо наслућивали кроз серију суђења у Хашком трибуналу против Бошњака, Хрвата, Албанаца, кроз серију ослобађајућих пресуда за злочине над Србима, оно што нам је било јасно, сад нам је још једном сасуто дирекно у лице. Српска глава, једноставно, не вреди колико и бошњачка, хрватска или албанска и то је тај нови европски поредак и ред ствари. И ми, Срби, то би требало да схватимо. Што пре то урадимо, боље по нас. Иначе, неће нам више отворити ни једно једино поглавље.

Није било директнијег начина да нам Европа, да Европска унија у коју хрлимо и рукама и ногама, директније и још једном каже шта о нама Србима мисли од ових, најновијих порука госпође Улрике Луначек. Ми смо за њих, једноставно, били и остали и даље смо недостојни, обични бедници и јадници које још вековима треба васпитавати, обучавати, кажњавати, бомбардовати, убијати, учити памети, док иоле не постанемо културни, васпитани, достојни тек да им будемо слуге. Они нас другачије и неће.

Грубо речено? Можда! Али, како онда објаснити речи Улрике Луначек да је оптужница за ратни злочин против Харадинаја застарела? Што нам директно није рекла да је Рамуш невин, да на Косову ни једно српско уво није страдало, да је УЧК имала право да убија Србе, да они полицајци нису живи закопани а они сведоци побијени, да је Харадинај зрео за Нобелову награду за мир, поштеније би било. Овако – наша оптужница – застарела? Па, јесмо ли ми заиста неко дивље племе без права, без закона, без устава, без правне и државотворне традиције, без школованог судије, тужиоца и адвоката, па је наша оптужница за ратни злочин – застарела?

Произилази из речи Улрике Луначек да они из Брисела и немају обавезу да Србима разјашњавају зашто нешто траже од Срба! Ко су ти Срби па да они, тако праведни и културни, са њима дискутују о захтеву да се потерница за Харадинајем повуче! Кажеш им једноставно да им је оптужница за ратни злочин застарела и крај!

То што су Албанци из Македоније и Албаније, колико пре двадесетак дана у тзв. „тиранској платформи“ исказали јасну намеру да Србе оптуже за још један измишљени геноцид, овог пута од пре 100 или 80 година Улрике Луначек се не тиче. Тај „геноцид“ није застарео а Харадинајеви злочини јесу.

А шта ће Београд рећи на поруку Улрике Луначек? Увиће нешто у 19 дипломатских обланди. Да се Улрике не увреди. Јер, шта ћемо онда? Забога, неће нас примити у Европу. А никако да схватимо да је она била и остала Улрике, а да смо ми за њу и били и да ћемо заувек остати тек бедни Срби. Она зна да може, кад год хоће, да нам каже шта год хоће. А кад ћемо ми њој одговорити? Достојанствено, онако као људи?

И кад ћемо једном схвтити да ће и она и бриселски комесари причати као што причају све док им тај одговор једном не дамо, тачно онакав какав заслужују па макар се он састојао из тек једне најобичније српске псовке!

Да би нас они имало поштовали, мораћемо да почнемо да поштујемо сами себе. Да повучемо чувену црвену линију. Кажем ово не због себе, мени њихово поштовање не треба, него због оних што се са њима цене, грле, воле и поштују и из истог чанка једу и што немају друге алтернативе сем њих покварених и лицемерних.