Милан Ружић

Избацивање Десанке из школе или – врло добро они знају шта чине!

06.06.2020.

Комисија Завода за унапређивање образовања и васпитања је решила да нас уназади истерујући Десанку Максимовић из школа, тачније из трећег и четвртог разреда, још тачније, из трећег избор из њене поезије, а из четвртог „Тражим помиловање“.

За овакав поступак не може постојати никакво оправдање и треба захтевати имена чланова комисије да видимо јасно ко нашу децу лишава врхунаца нашег песништва и културе.

Ако већ деца не уче и не читају ништа смислено, па су њихови највећи домети Фејсбук и Инстаграм статуси, онда је најбоље затворити школе, па нека уче са друштвених мрежа. Логичније је.

Убаците Аце, Цеце и Јеце у уџбенике, културне рубрике напуните онима који школу нису ни завршили, а из њих избаците Десанку.
Чекајте… Ви сте управо то и урадили.

У своје име, у име свог народа, и најпре у име наше деце, тражим помиловање за Десанку Максимовић. Тражим га и знам да неће стићи.
Ако овако третирају Десанку Максимовић, један од највећих стубова српске поезије, културе и идентитета, чему онда ми остали да се надамо?

Одавно су из лектире избачени још неки вредни људи, сасвим тихо. И нико не ћути. Имали смо реакције Бећковића, Симовића, Тешића, али њихови гласови у доба опште ријалитизације и поништавања културе као да се уопште не чују, нити их ико уважава. Ово је лакмус да се види реакција, па ће онда, сасвим сигурно истерати и све остале, а као лектиру увести Кије, Бачићке, Булиће, у старијим разредима Бубамаре, Мариће и слично.

И ово ће трајати три дана, па ће се опет Србија утопити у заборав и конформизам. Изостанком реакција институција које се у овим приликама указују као непостојеће и неважне, брзо се све заборави и опрости и за тренутак ће нестати српске културе и националног идентитета, а онда се на наше рушевине може накалемити шта год је некоме потребно.

Сетимо се да је Десанка Максимовић на своју „округлу“ годишњицу била споменута те године искључиво као руски шпијун. Тад је почело.
И све ово сад звучи као тражење одговора који сви знамо на питање које се институције не усуђују да поставе.

Обуците црнину да спремно са нашом децом дочекамо скору смрт српске културе, па са њом и Србије.

И не опрости им, народе, јер врло добро знају шта чине.