Милан Ружић

Искрен да будем, мене је јуче било срамота

18.09.2017.

Јуче је у Србији одржана тзв. „Парада поноса“. За сам почетак ваља рећи да немам ништа против хомосексуалаца, иако ће многи до краја овог текста рећи да имам. Заиста ми ти људи не сметају и мислим да имају право да буду шта год желе. Међутим, оно што мени смета јесте то што тим људима није довољно то што имају слободу да буду оно што јесу и што желе, већ траже да то показују на улицама.

Све је то било и прошло и шта сад? Прекјуче је речено да ћемо у Европску унију ући за осам година, а јуче је била парада! И? Зашто нам нису тај период смањили кад смо већ показали толику отвореност према новим трендовима и људским правима? После одржане параде постигли смо шта? Јесмо ли већ данас напреднији, одемокраћенији и бољи људи? Постадосмо ли европскији? Да ли смо данас земља за пример? Колико се, после те шетње, променио живот оних који су шетали?

Искрен да будем, мене је срамота што је парада била тема дана јуче поред Вуковог сабора и финала Европског првенства! Да ли ћемо сада у Европи постати познатији по паради или по кошаркашима? По коме ће нас историја више упамтити? Срам нас било што је Вуков сабор јуче послужио само за поређење са парадом у циљу доказивања тезе да је све то Србија! Е па није! Србија јесте кошарка! Србија јесте Вук Стефановић Караџић, али Србија није парада! Није из разлога што је парада нешто што је скоро залутало овде, а Вук је једна од наших најсветлијих тачака! Зашто, ако је већ та парада толико напредна, нико од њих није носио ћириличне натписе у недељи Вуковог сабора?

За кога је добро то што су улице Београда биле блокиране у недељу када сав свет излази напоље? Коме је донело добро то што су јуче београдским улицама прошли шачица људи, банера и огроман број полицајаца? Како то да се само у Србији демократичност доказује баналним стварима и изјавама? Можемо ли ми своју демократију исказати референдумима? Зашто нико није питао грађане Србије да ли желе Параду поноса у свом главном граду? Ако већ сви говорите о слободама, како то да су оне јуче уступљене шачици људи, док је већини она одузета и у буквалном смислу – слободног кретања по граду?! Ми слободу демонстрирамо на ситним групама, док на масама показујемо колико је слобода угрожена!

Опет, хомосексуализам је нешто што иде са овим новим полетима, али може се бити, драги парадни скупе, слободно и на неком другом месту и на пољима, а не на улицама! Мени то само говори да ви желите бити виђени. Отворено сте рекли да сте то што сте и због тога нико нема права да вас угњетава, али немојте ни ви нас угњетавати блокирањем града због ваше шетње!

Кад год је у питању Парада поноса, сви су попустљиви и осетљиви! А зашто онда ова држава, бар исто као за параду, не брине о литијама за потопљену Грачаницу? Зашто су реке људи које оплакују српске жртве корак у прошлост, а Парада поноса корак у будућност? Немојмо само бити лицемерни и селективно попустљиви! Лицемерје је одлика слабих људи без аргумената! Када се шета за права хомосексуалаца, тада је у питању демократија, а када се шета за српске жртве и потопљену Грачаницу, тада је у питању шовинизам и заосталост! Кроз историју, борба за слободу нам је доносила победу и процват уз пуно деце, а шетња хомосексуалаца за слободу у времену беле куге нам доноси шта?

Све што желим рећи јесте – немојте на ствари гледати кроз призму Европске уније и америчких наговарача и поступати са двоструким аршинима.

Како вам само не паде на памет да је Парада поноса јуче имала и једну веома негативну страну, за мене негативнију од свих позитивних, које кажете да има, а ја их не видим? Сви они силни полицајци који су јуче обезбеђивали Параду поноса, били су натерани да раде! Како се осећате када деци, која само чекају недељу да се играју са својим очевима који целе недеље раде, одузмете и тај један дан радости због ваших хирова?