Милан Ружић

Хандке дели судбину Косова и Метохије

10.12.2019.

Додела награде Петеру Хандкеу се тумачи на два начина – као тријумф уметности и истине или тријумф политике и лажи. Када се она и званично нађе у рукама које су је исписујући онолике хиљаде страна одавно заслужиле, не знам шта се може још урадити да се она из тих истих руку избије од стране оних који нису навикли на истину.

Чујемо ових дана да је тзв. држава Косово поручила свом амбасадору у Стокхолму да никако не присуствује додели награде, јер треба да остану истрајни у својим начелима. Сматрам да је ово паметан потез назовирепублике Косово, јер зашто би неко непризнат ишао негде где ће присуствовати само признати? Због чега би неко лажан ишао да гледа тријумф истине? Зашто би припадници оних који су затирали српску културно-уметничку баштину на Косову и Метохији ишли да одају почаст култури и уметности?

Хандке дели судбину Косова и Метохије, јер су њега многи одвајали од књижевности као некога ко њој наводно не припада, као што ни Косово, по њиховим речима, не припада Србији. Али као што је Хандке својим делом и истином о величини тог дела враћен у књижевност, тако ће се и Косово, упркос свим неделима учињеним да се оно одвоји, ипак у потпуности вратити Србији без које не би никада ни могло да постоји, као ни Србија без њега.

Дело Петера Хандкеа је за ове који га поричу само једно зрно, док им је истина коју говори Хандке, а коју они називају опредељењем, огромна стена која им заклања видике према ревидираној слици историје, па је зато проглашавају „стајањем на страни злочинаца“. Лично, увек бих хтео да будем уз истину како год је називали.

А Хандкеово дело, тачније Нобелова награда која је слепа прогледала дајући се њему, јесте зрно, како тврде нападачи, али је зрно у срцу некултуре, политике и спектакла, и то пушчано, кобно.

Од данас, сви ови лајачи биће само чопор паса гладних лажи који се обрушио на једног нобеловца. Њихове речи Хандкеу не могу ништа, док његова истина њима наноси смртне ране.

Хандкеове речи истине напуниле су шаржер његових уста, а тренутно нема уста већег калибра од Хандкеових, од данас и нобеловских, репетираних и спремних за рафалну паљбу по утврђењима лажи.