Ранко Пивљанин

Господе, пошвенкуј

07.05.2018.

Они „Марјановићи из Борче“ су могли најзад да одахну или су, пак, пуцали од зависти што је њихова скомрачна слава – заснована на смрти несрећне певачице, њихове супруге и снахе и континуирано билдована једним од бестиднијих медијских напора због кога су лешинари добијали комплекс ниже вредности – на тренутак пала у други план. Нова звезда српске ријалити стварности, перверзног медијског лудила и изопаченог воајерског ума конзумената ђубрета размазаног у телевизијске пикселе, засијала је на зрењанинском гробљу где је извесна Кија Коцкар, јунакиња ријалитија „Задруга“, сахрањивала оца под светлима рефлектора и у директном телевизијском преносу. (Бацај перо Душане Ковачевићу и ако мислиш да још нешто урадиш у животу уђи у „Задругу“ или „Парове“ и исповедај се дрвећу).

Држала је и конференцију за штампу испред гробља ( гризи усне Александре Вучићу, ти се тога ниси сетио), а поводом чега? Поводом мртвог оца? Ма јок, поводом живог мужа, био је ту и још живљи љубавник, дечко, шта ли је, па су њих двојица наступали један на врху, други на зачељу колоне, у једном тренутку су (известише медији) „стајали један преко пута другог у капели, погледали су се али не и поздравили“. О, Господе зар у том тешком тренутку нису могли превазићи све несугласице и пасти један другом у загрљај, такође један другом обрисати сузе и под будним ружичастим камерама обратити се јавности, поштованом аудиторијуму и публикуму.

И све је то емитовано у директном преносу телевизије са националном фрекфенцијом, само да обавестимо неупућене у овај спеклтакуларни догађај, ако таквих уопште има. Ако постоје, нека не брину, биће сигурно реприза у прајм тајму, а можда ће се и ЦД са сахране штампати. Купите, одете до „Задруге“, продукција пусти Кију да вам ЦД потпише – тачни термини ће бити објављивани у дневнику- вратите се кући, окупите породицу, убаците у плејер и предате се уметничком доживљају.

А сад да мало морализирамо! Нема потребе, нема ефекта, нити има сврхе! У времену кад се остварују најгори Орвелови кошмари свака критика ужаса који нам се сервира је беспредметна а врло лако би могла да склизне у лицемерје. Жао ми је, али нема помоћи, даме и господо! Нема, кад испод текста о смрти младе девојке на порталима стоје стотине лајкова а знак за то је подигнут палац у вис. Знамо, хтели сте да саучествујете у болу али је идиотска технологија на нивоу симбола ваше саучешће превела у: браво, свака част, сууупеееер! Погледајте мало боље, размислите и видећете да је тако.

Зато је и директан пренос сахране оца ( покој му души, спасио се човек) опскурне ријалити звезде само логична карика у пројекту општег слуђивања и идиотизације маса и степеница више бесрамног медијског спектакла чији ће креатори зарад шера, рејтинга и зараде на крају поставити камере и у спаваћу собу сопствене мајке, све док у неком будућем гранд финалу те монструозне забаве не будемо уживо гледали пренос силовања, убиства или самоубиства. Једино, неће смети да се пуца док се камере добро не подесе и не провери да ли је све у реду са емитовањем. И сахрана у Зрењанину је каснила двадесет минута јер се чекало да проради телевизијски линк. У реду је смрт, али предност има живи пренос!