Милан Ружић

Горане Марковићу, нападате на кварно, пуцате Кустурици у леђа

Милан Ружић (Фото: Sputnik/Youtube)

Поштовани господине Марковићу,

Пропустили сте прилику. Прошло је време када је требало да полемишете са професором Кустурицом! Ви сте се тада предали говорећи да не желите улично препуцавање. Месец дана касније, на кварно, нападате човека, пуцате му у леђа, покушавате да га дискриминишете на верској и људској основи. Кажете како је одувек био помало уличар и могући деликвент?! И још му замерате да је један од најнаграђиванијих редитеља у историји кинематографије. Да није тако, кажете, седео би негде у затвору. То је, госин Марковићу, исто као кад би Кустурица рекао како бисте Ви, да нисте дете глумаца, били продавац вина у запуштеном подруму пића негде на периферији Београда, тамо где, судећи по изразу вашег лица и грча испод вашег носа, Исусова крв није више вино него обично винско сирће. Није необично да редитељ „згодних“ филмова, карактеристичних по уличарским дијалозима, набраја велике светске награде које су припале Кустурици.

Велико је питање како неко ко себе сврстава у грађанина може да пише о било коме како је апатрид и да му набија на нос, наводно размумевајући његов проблем, што је променио веру и нацију. Да бисте неком замерали такву ствар, морали бисте да установите да ли је особа о којој је реч формално и практично учинила оно због чега покушавате да је дискредитујете. Веру су променили Исус Христ, Карл Маркс и многи други, за разлику од господина Кустурице чији отац је као Србин учествовао у ослобађању Вашег Београда (судећи по Вашем сирћетном изразу, до тог ослобађања изгледа није требало ни да дође). Отац Кустуричиног оца, Емиров деда, писао се као Србин. Обојица су били атеисти, док је редитељ и писац Кустурица, за разлику од својих предака атеиста, обавио крштење и у херцегновском манастиру Савина, лета господњег 2006, пришавши православној вери.

Човек не може, а да се не сети оне слике која је, као кондиционал постављена на почетку – Ви, господине Марковићу, седите негде на периферији Београда и продајете сирће уместо вина. Пошто сте Кустурицу оптужили да је нешто што он није, треба напоменути да сирће није вино и да грађани такође имају нацију, као што вино не би било то што јесте да није грожђа, ако нису отпали од своје нације и немају у себи својства свог народа, баш као што поменуто сирће не личи на вино. За разлику од Вас, господин Кустурица, без обзира на Ваше оговарање, ни теоретски ни практично не може бити апатрид. Због његових домашаја у светској култури, чак и да није крштен, он је у сфери оних којима је свет мали. Онај чије име се у свету спомиње, а на интернету га већ препознају и по значају у низу имена Саше Петровића, Федерика Фелинија, Андреја Тарковског, Жике Павловића, Лукина Висконтија, Меше Селимовића, Жана Реноара, Иве Андрића, Милоша Формана, Лубарде, Шумановића, Макавејева, Живка Николића…

Да ли је сирће могуће вратити у вино? Није. Можда једино може помоћи вера у научни поступак да прво иде последица, па тек онда узрок. Ако то наука једног дана докаже, онда и од Вас, господине Марковићу, можда добијемо грађанина који не завиди другима, не глорификује псе рата (Бернар Анри Леви) и какав год да буде редослед у научном поступку, грађанин неће моћи да се буде без нације, као што ни вина неће бити без грожђа. Сирће, о сирће…

Милан Ружић

6 коментара

  1. Neko каже:

    I Goran Marković, a i Emir Kusturica su veličine, svetske velične, kojima ne trebaju advokati da ih brane po novinama.
    Koliko sam upoznat, oni su i prijatelji.
    Siguran sam da nije prijatno ni jednom, ni drugom, što se mimoilaze u nekim pogledima, ali će oni naći najbolji put da medjusobne probleme reše.
    Možda popričaju u bašti hotela Prag, na ćošku Balkanske i Kraljice Natalije.. uz Miholjsko toplo sunce, ladno češko pivo, na češkom jeziku… kad je već srpski postao pretežak za komunikaciju.

  2. Ljiljana Kuzjak каже:

    Zaista nema potrebe biti „advokat“ Emira Kusturice, kad tu ulogu niko ne odigra bolje od njega samog. Mozda ce ovog puta cutanjem najbolje obaviti posao i uzdici se iznad situacije!
    Veliki Emir zna najbolje kako, kada i koliko cega….
    Ne bi on bio to sto jeste, tu gde jeste da nije bio lav, u isto vreme emotivac vulkanskog tipa!
    Neka je on nama ziv i zdrav jos stotku, ne racunajuci ovih 66 do sada!

  3. Milovan Cicvaric каже:

    Sta su Srbi zabelezili pre 120 – 30 g . za Kusturice ko su ? Malo se potrudi da to procitas .

  4. Вјера каже:

    Ноге Горана Марковића дуго газе по песку и једва их вуче, јер је слој песка танак а блато је дубоко.
    Гађао је Кустурицу који ходи планинским врховима, па му се блато враћа на очи. Он не може да види да вина неће бити без грожђа

  5. veteran каже:

    Gorane, ti li si?

Оставите одговор на Вјера Одустани од одговора

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.