Милан Ружић

Гласање од ког зависи судбина моје државе

03.10.2016.

Од свих светских гласања и прегласавања, регуларности и поништавања, једно од гласања која се тичу и Србије јесте избор председника Америке. Зашто? Зато што од тог гласања зависи судбина државе у којој живимо. Тачније, зависи да ли ћемо бити криви за све или ће нам се нешто и опростити. Ко год на америчким изборима победи, опет ће овде воду да мути. Како од два зла изабрати мање? Што би се рекло: „У Америци је питање – веровати скоту или идиоту?“

Наши суседи сматрају да Америка мари за њих и да их штити, па нам заједно просипају слово о демократији, али само су се на ту реч, претплатили. И нећу сад овде тврдити да ће наше комшије да направе некакав проблем, већ ћу се упитати шта ћемо ми ако у Америци победи онај ко не треба и ко ће нас натерати да се завадимо? Дакле, светске заваде су хоби те далеке земље, а овдашњи им служе само за потпаљивање ватре. Нешто као луч. Али, не знам да ли знају да и луч изгори у истој тој ватри.

Та земља је толико зла нанела човечанству да просто не видим разлог да јој се верује. То је иста она земља која проповеда толеранцију, а и даље има расни проблем који је из дана у дан све израженији. Онда се помало позабаве претераном употребом силе, коју наводно користе друге земље, а они бацише две атомске бомбе. Кад већ на својој застави имају 50 звезда, онда нека воде рачуна о тих 50 држава, а не о мојој држави и њеним наводним злочинима и судбини. Када на вашој застави угледам и 51. звезду, ону нашу, не дај Боже, онда ћете моћи да одлучујете. Бомбардујете ми земљу, па после њој судите за геноцид. Волео бих да видим списак америчких жртава страдалих у рату 1999. године. Интересује ме да ли постоји бар једна? И није то био рат, већ кукавички чин. Кажете да је био демократски. Је ли то она врста демократије која каже – ми смо вас бомбардовали, а ви немате право да се браните ни да питате што сте бомбардовани, већ треба марљиво да гинете по реду по којем вам ми заповедимо и још да нас због бомбардовања волите и уважавате! Чим из ваших уста чујем реч „демократија“, одмах размишљам шта сте нам то ново планирали. Лако је џину са маљем силити се пред обичним човеком који се само рукама може бранити.

Америка је у таквом односу са Ђаволом да он код њих нити куца, нити се изува кад им улази у кућу. И све то што се у тој кампањи прича о бољем свету, пашће у воду чим тај неко постане свестан да је председник Америке. Не могу ништа друго да урадим, осим да пожелим да нам та проклетиња од земље не залази овамо.

Мислим да би било добро да ми гласамо да ли желимо да Америка заборави да Балкан постоји! Проблем је у томе што они прво желе Балкан да униште, тј. да учине да заиста не постоји, па да тако ударе конкретне „демократске“ темеље том гласању. Ако смо имало паметни, нећемо им то дозволити.

Упропастиће они и читав свет на исти тај начин. А када Америка упропасти свет, не знам шта ће тад имати од свега? Како им ишта друго осим стида и срамоте може значити то што ће на згаришту цивилизације остати само америчка застава? Изгледа да ће пораз човечанства бити победа Америке. Ако је тако и ако то све комшије заједно са нашим расрбима „демократама“, толико напредне и политички коректне, већ сад дозвољавају, онда – право у победу! Ништа друго не преостаје. Само знам да ми који видимо шта се догађа, нећемо бити кривци за пропаст свега што познајемо, а то нам значи много и иде нам на част. А ваша јеванђеља по Бушовима и Клинтоновима нека од вас направе нове вернике, спремне да служе својим боговима који шаљу своје милосрдне анђеле на оне који у једног Бога верују и који им се ничим, осим својим постојањем, никада нису замерили.