Милан Ружић

Геноцид – најјефтинија антисрпска реч

13.03.2017.

Видим да је ових дана (а кад није било?) популарно називати Србе геноцидним народом. На све стране, како нас ко узме у уста, заједно са Србима спомиње и геноцид. Као што можемо видети, геноцид је најјефтинија антисрпска реч који ћемо ми најскупље платити. Њу су изговарали сви, али нико за изговорено није одговарао.

Дођу тако људи који су и сами убили на стотине Срба и говоре о геноциду. Постоје и даље њихове слике са одсеченим главама, са мртвим Србима и томе слично, али они не могу одговарати, јер су се они први сетили да туже нас. То је по оном принципу „ко први до девојке“. Велика је жалост и то што су стизали и до наших девојака, па их остављали силоване, испребијане и искасапљене.

Ево данас имамо случај да они који су највише прогањали, масакрирали и мучили Србе, туже нас за геноцид. Искористићу ову прилику, јер можда људи не знају, али када неко убије Србина, онда није Србин учинио геноцид, већ је геноцид учињен над Србином!

Геноцид је најтежи злочин против човечанства! Бар је тако рекла нирнбершка пресуда. Е сад, да ли су Срби, дакле народ који је највише прогањан и убијан, геноцидан народ? Да ли су оне силне жртве које су то постале од руке својих комшија, „браће“ и „пријатеља“ извршиле геноцид над самим собом? Етничко чишћење и геноцид над Србима су спровођени и спроводе се и нико о томе не брине. Не би ме чудило када би неки од тих који нас мрзе дошли на какав велики састанак неких европских комисија и ту, пред свима, шурили и клали неког Србина, а уз то, у паузама клања, причајући како Срби убијају. Што је најгоре, добио би аплауз, а Србе би бомбардовали.

У рату је било свега и у то нећу да улазим, јер ће историја о томе судити, ако јој ови данашњи то дозволе и не искриве је још више. Међутим, оно што мене највише брине јесте геноцид који смо ми извршили и вршимо над нама самима. Ми допуштамо да се тако на нас обрецне ко и како жели, сами затиремо своје писмо, јуримо за онима који нас називају геноцидним народом, а што је најгоре, многи Срби им дају за право!

Шта ће вама у тим унијама неки лудаци који иду около и кољу? Зар се ЕУ не боји ненормалних Срба и тога да ће их све побити? Отварате нам поглавља, а затварате нам уста и јаме у којима смо ми најбројнији!

У Хрватској имамо отворену мржњу на трибинама са транспарентом „Убиј Србина!“, али сад да неко те људе упита за тај транспарент, он би рекао: „Срби су геноцидан народ!“ Све би му било опроштено! И што је најгоре, не успротивимо ли се, то ће постати светска парола!

Јединствен је догађај у свету да се за геноцидан народ оптужује онај који је највише страдао, тј. над ким је геноцид најчешће и највише вршен! А ми седимо и слушамо шта о нама причају. Нико не пориче, нико се не буни, нико ни случајно да каже да то није тачно.

Да ли ће ико икада одговарати за то што је рекао, остаје нам да видимо. А како и да одговара ако га нико за то не тужи и нико се не буни? Не знам, браћо Срби, како заспите ноћу, а не порекнете да смо геноцидан народ?

Не дам да мој народ називају геноцидним, јер ћу тако пљунути на све оне који су недужни отишли у јаме, логоре и разнобојне куће! Не дам да се жртве мога народа прогласе џелатима! Не дам да ми говоре како сам убијао они којима су крваве руке до рамена! Не дам да ми Холанђани, Британци, Французи, Американци и остали који пливају у туђој крви говоре о мом наводном злочину! Не да ми част да се не успротивим, не да ми крст и не да ми савест! Не дају ми хиљаде убијених Срба чији сам потомак и који ме одозго гледају!

Ко погледе наших жртава издржи, на плач њихов оглуви, понос прогута, част изгуби, крст занемари, прода себе и своје, прећути, онда и треба да га оптужују за геноцид! А ви сад, браћо Срби, видите да ли ћете им својим понашањем дати за право!