Да ли сте се некад запитали како је Француска, која је у Другом свјетском рату поражена (више француских војника код Хитлера него у покрету отпора), успјела да заврши међу земљама побједницама?
Дио одговора налази се на овој фотографији: велика, подла и бескрајно лицемјерна дипломатија.
Чим виде да ствари стоје лоше, Французи почну да брбљају о помирењу.
Ево, чим је постало очигледно да је украјински контранапад пропао, из ормана извађени брбљивац Саркози прије неки дан тужно констатује: „Крим може да се остави Русима, он је руски“.
А сад са насловнице „Фигароа“ њежно поручује: „Требају нам Руси, и ми смо њима потребни“.
(Толико потребни да за убијање Руса Кијеву не престају да шаљу забрањене мине, ракете и хаубице.)
Претпостављам, кад се руска војска приближи Одеси, Французи ће догурати до тога да су „сви људи браћа“, а онда ће се присјетити и Толстоја и руског балета, који су неопрезно укинули. Видјећемо, видјећемо…