Милан Ружић

Филипу Давиду, одговор

08.06.2019.

Писац, барем га тако ословљавају, Филип Давид, изјавио је да Косово није Србија, нити ће икада бити и како ово сви у Србији знају, али је тако нешто тешко рећи. Међутим, не видим да је њему било тешко да изјави нешто овако скандалозно, пре свега нетачно, а после свега злонамерно. Наравно, знајући природу таквих псеудоуметника, ово не може бити ништа друго до препорука за неке нове изворе финансирања или наметање себе као фаворита неком другом жирију за неке нове књижевне награде.

Нашао је за сходно да спомене и како Србија сада пропушта прилику за историјски договор са Албанцима. Али Филип Давид заборавља да се са окупаторима, терористима и силеџијама не преговара и да постоји нешто изнад материјалне користи. Међутим, с обзиром на његове изјаве, вероватно сматра да не постоји ни ништа испод части.

Како ико ко себе сматра Србином, барем на одређено време, може нешто овако изјавити о Косову и Метохији? Како људи попут Давида кога храни ова држава може говорити о томе да Србија не зна шта ради и да има лоше односе са Црном Гором, Хрватском и Македонијом? Јесмо ли ми Срби криви за лоше односе са сепаратистима и НАТО послушницима, са онима који су нас трпали у логоре и са онима који немају појма шта раде?

Филип Давид се често понаша као да не зна да ли је држављанин Србије или је нешто друго, па тако често као да помеша шта му је име, а шта презиме.
Овога пута је помешао много ствари.

Он је каријеру градио на добрим књижевним позицијама, говорим о функцијама, али је неретко истицао и чињеницу да су му родитељи страдали у нацистичком логору, што је његовим делима, да се не лажемо, привукло неки део публике, али га је и политички аболирало од свега што је после чинио. Сваки књижевник се труди да пише, али неки се више труде да крену путем послушник-дисидент-мученик-великан, што је аутопут лудила који многи од њих пређу само у својој глави.

Морао би Давид прихватити и реалност да је можда нешто друго дошло по своје, па би некада ваљало оћутати када добије нагон да отвори уста. Нека вишак речи проспе на папир, а не на Косово.
Вођен аналогијом овог наводног писца и бившег човека, морам закључити следеће… Филип Давид никада није био, нити ће икада бити писац, као што неће бити ни човек који би био спреман да брани државу којој тврди да припада, која му је дала награде и у којој га безразложно називају писцем.