Баждарење полиграфа
Два Зорана, Путин или Обама?
Док се политички аналитичари, страначки лидери, а и ”обични грађани” – гложе шта је и ко ”прва Србија”, а шта и ко ”друга”, па и ”трећа Србија”, пред дефинисањем наше колективне будућности сада се испречило и руско бомбардовање исламиста у Сирији…
Сада се од наших лидера очекује, па и тражи, ”ревидирање” става према Русији, односно ”преиспитивање” става према ЕУ… Таман се примакли САД, ЕУ и НАТО, тек што је председник Николић добио ексклузивно право да може када год пожели да позове Обаму – Руси ојачали и тако се позиционирали да ће њихове присталице у Србији ускоро затражити референдум о напуштању предприступних преговора са ЕУ, а могуће и бомбардовање свих који су нас бомбардовали…!
Шта ћемо ако се из предстојеће посете Москви – Вучић врати са Путиновом поруком да може да га зове кад хоће и за шта год хоће…?
Коме да се приклонимо: Николићу, који важи за русофила, а ”има Обаму на чекању”, или Вучићу, који важи за Обаминог, а ”чека га Путин”?
Пре него што њих двојица јавно позову један другог на полиграф, али уз услов да неће ако онај други хоће, пре него се определе између Обаме и Путина, пре него што ће одлучити о судбини остатка света, грађани Србије би се морали определити између два своја сународника, а да то нису Вучић и Николић…
Оба су, случајно или не, професионалци са државном униформом, један је војник, други полицајац.
Потпуковник Војске Србије, Зоран Јовановић – у слободно време је грађанин Србије који је основао фејсбук страницу под називом ”Ко нам трује децу”. Као отац четрнаестогодишњег ”малог матуранта” – није дозволио свом детету да након матурске вечери оде у наставак провода у неком од ноћних клубова и, од тада, предано се бави изазовима који се, сасвим нормално за ову државу, стављају пред малолетнике: од клубова у којима се на улазу девојкама дају танга гаћице, младићима кондоми, а подразумевајуће је точење алкохола малолетницима и продаја наркотика, до ”наргила барова” поред школа, до свега што нам држава приређује на три националне ТВ фреквенције са ”ријалити стварношћу”…
Зоран Пејић, бивши шеф Управе за борбу против организованог криминала, друга је страна ове Србије. Он је претукао петоро од дведесеторо деце узраста од девет до 14 година, на које је насрнуо ”због галаме” коју су правили играјући се ”жмурке” испред ”његове” зграде… Са пиштољем у руци, троје деце је ”сатерао” у пекару у којој их је тукао једном, док је у другој руци држо пиштољ!… Истим пиштољем претио је мајкама које су дошле у заштиту своје деце.
Први од наших суграђана чије име и дело помињемо, Зоран Јовановић, има 5.500 пратилаца на профилу, окупљених за три ипо месеца, други, Зоран Пејић, има кривичну пријаву и 30-тодневни притвор. И имаће у досијеу да је успешно растурио организовану групу малишана који су играли жмурке…
Ма колико се чинило немогућим, оба ”случаја” казују да има наде за грађане Србије: један од њих – даје све од себе да деца одрастају што нормалније, други је постао ”предмет рада” државних органа за које је до јуче радио, што говори да држава има жељу да постане држава, а колика је та жеља заиста – видећемо по судском епилогу.
У свему, најинтересантнији и најпозитивнији су клинци који су играли ”жмурке”, уживо, испред и између зграда, на улици, а не виртуелно, а нису у то време били ни пред ријалити екранима. Ако су се заиста играла жмурке, а не ”ријалитија”…
Ако неко не може да се определи између ”првог” Зорана и ”другог” Зорана, мирне савести може се определити за ”трећу страну”, децу која се играју ”жмурке”.
А, после, када се определимо да нашу Србију уредимо и успоставимо тако да можемо бирати – хоћемо са ЕУ или са Русијом или са свима на свету, онда можемо бирати и између Путина и Обаме.
Мада, реално, Обама тада већ неће становати у Белој кући и неће бити ”опција”.
