Желидраг Никчевић
ДОВИЂЕЊА, КАКО СТЕ?
Одмарате ли, православци? Јер: „Нема одмора док траје обнова!“ – то је за глупе љевичаре.
Па ипак, док празнујемо, може се штошта и прочитати.
Кад тамо, гле шта сам установио: Бог никад не долази беспосличарима.
Бог је дошао Мојсију док је чувао овце.
Јелисеју док је орао у пољу.
Давиду, док је радио на њиви оца свог. Пророк Самуило је замолио да га позову на паузу и помазао га у царство.
Гидеону док је млио жито.
Исто је и у Новом завјету. Да ли се Христос јавио ученицима док су таманили ћевапе, пили одликовано пиво и брчкали се у оближњем језеру? Не. Пецали су. Сваки ученик је имао неки посао док му Господ није дошао. Само га Јуда није имао. Тај је очигледно тражио себе, много је читао, али није радио ништа. Обратите пажњу: особе без одређених занимања прилично су сумњиве, одавно.
Па и сам наш Господ био је столар. Не директор Института за проучавање Торе под управом Понтија Пилата, не само интересантан момак, него баш столар.
Лењост и празновање – то су, изгледа, баш згодна врата за демоне. Давид је био сувише лењ да би кренуо у рат – и шта се десило? „Једне вечери, устајући из постеље“ (2 Цар. 11 гл.), отишао је да мало шетка по крововима. Са крова он види жену која се купа, силује је и убија њеног мужа. Ето шта се дешава кад човјек не уради оно што треба да уради. Кад правовремено не крене у рат.
Искрено речено, сва Божија чуда везана су за напоран рад. „Направи себи ковчег…“, каже Бог Ноју (Постање 6:14). По свему судећи, наша вјера није пасиван став, није бескрајно фејсбук филозофирање, већ остварење онога што се очекује (Јевр. 11:1). На земљи као и на небу.
Нема одмора док траје обнова.
