Зоран Шапоњић

Док се џелати спремају да још једном повешају обешене

23.05.2024.

”Ваш је задатак да прокрстарите земљом, у којој се 1914. потоцима лила немачка крв услед подмуклости Срба, мушкараца и жена. Ви сте осветници тих мртвих. За целу Србију има се створити застрашујући пример, који мора најтеже погодити целокупно становништво. Сваки који благо поступа, греши о животе својих другова. Он ће бити позван на одговорност, без обзира на личност, и стављен пред ратни суд.”

Стална представница Немачке у УН Антје Лендертсе, која ових дана предводи кампању против Србије, могла би сутра у свом обраћању, када од Генералне скупштине УН буде тражила да Србе прогласе генцидним народом, да искористи, ако не цео напред наведени цитат, онда, барем неке његове делове.

Јер „за целу Србију има се створити застрашујући пример који мора најтеже погодити целокупно становништво“, а сем тога напред наведене речи изговара један од славних предака, земљака госпође Лендертсе.

У питању је генерал пешадије Франц Беме, командант 18. армијског корпуса немачког Вермахта, односно „опуномућени генерал за Србију“ а цитат је део наредбе коју овај званични представник немачке државе 25. септембра 1941. године издаје својим трупама у Мачви, Јадру, у Србији и део је опште Хитлерове наредбе – 100 Срба за једног јединог Немца.

Госпођи Лендертсе, свакако, у припреми сутрашњег говора, може помоћи и део цитата у коме се наводи да свако који благо поступа према „подмуклим Србима који су 1914. године потоцима лили немачку крв“, греши, и он ће „бити позван на одговорност“.

Шта се после наредбе генерала Бемеа десило по Мачви и Подрињу, колико је Срба завршило на вешалима, колико је стрељано, колико жена и деце уморено, у Србији се и дан данас мало зна. Није 60-их, 70-их, 80-их година прошлог века било упутно о томе говорити, пречи су од српских глава и немачких вешала били немачки кредити, а, било је то и време братства и јединства.

Но, континуитет се назире. Од 1914. преко 1941. па све до 2014. године. И неизоставно питање – важи ли наредба генерала Бемеа из септембра 1941. године што се Срба тиче, и данас?

А, крајем септембра те 1941. године, после наредбе генерала, командант 18. армијског корпуса оружане силе немачке државе, славног претка горе поменуте сталне представнице Немачке у УН, почео је напад 342. дивизије под командом др Велтера Хингхофера на Шабац праћен масовним злочинима над становништвом Мачве, Подриња, Јадра…

До 10. октобра завршено је чишћење Мачве од устаника тако што је у Великом и Малом Забрану, Банској Бари, Шицари, побијено више хиљада невиних људи.

После дугогодишњег рада, истраживања, копања по архивама, историчар Ђорђе Вукмировић саставио је монографију „Од слободе до стратишта“ и именом и презименом утврдио да је од октобра до децембра 1941. године на територији Јадра убијено 2.677 недужних цивила. На списку се нашло и 305 деце млађе од 10 година, нека су била рођена пре само пар дана, па како нису била крштена, уписана су само по презимену.  У селу Драгинац надомак Шапца, званична оружана сила државе Немачке, дакле не нека паравојска, и нека банда, него званична оружана сила државе коју данас представља поменута госпођа у УН, од 14. до 16. октобра стрељала је 1.359 мештана. Масовних стрељања тих дана било и у селима Јаребице, Цикоте, Коренита, Ново Село, Велико Село, Лешница…

Можда би и овај податак могао бити занимљив за госпођу Лендертсе.

А што се тиче наредбе генерала Бемеа, има ту још детаља. Ако је госпођа Лендертсе заборавила, или можда није упозната да подсетимо како се Немци свете. Можда данас, спремајући говор за сутра, за ГС УН може још неки део искористити. Јер, у питању су „подмукли Срби, мушкарци и жене“.

„Сва лица која учествују у борби ма у ком виду, имају се сматрати за герилце и као такве третирати.

Имају се спалити сва насеља из којих се, или из чије се околине пуца на немачке трупе, или у чијој се близини буде нашло оружје или муниција.

Све мушко становништво од 15—60 год(ина) похватати и за први мах упутити у сабирне логоре за заробљенике које ће уредити дивизија. Оно ће се доцније употребити по отсецима за радове, нарочито за сечење кукуруза по пољима дуж друмова, као и за прикупљање летине.

Целокупно женско становништво од првог дана користити за исте радове или присилити за друге радове.

По нарочитом наређењу имају се заробљеници отправити у нарочите концентрационе логоре северно од Саве које ће устројити заповедник Србије; женско становништво потиснути према југу ка Церу, а села и салаше спалити, чувајући при томе прикупљену жетву.“

И тако даље, и тако даље, има тога још… Кад би кренули да набрајамо све ваше злочине, она три пут кад сте овде били, томови би били тесни.

Наравно, убијање деце од пар дана, вешање девојчица, девојака и жена није у наредби изричито поменуто, то је подведено под део о мерама „које ће најтеже погодити читаво становништво“.

Јер, кад се Немци свете, они то раде темељено, у континуитету, ево, ми смо ових дана живи сведоци. Сто за једнога. Прецизно до бола.

Срби из Јадра, Мачве, они са вешала из 1941. године и они са вешала 1914. добро су то на својој кожи осетили. Ено им костију по масовним гробницама крај Дрине, Јадра и Саве.

Жртве у гробницама док џелати спремају резолуцију да још једном повешају обешене.