ДИПЛОМАТСКА ЋУТЊА

30.04.2015.

Зашто дипломатски кор у БиХ ћути и зашто осим Србије, Русије и Хрватске нико више није упутио телеграм саучешћа на праву адресу, предсједнику, терористичким чином нападнуте Републике Српске?! Питање је које без сумње има смисла поставити три дана након тог бруталног чина. Зашто су остали нијеме, прије свега, екселенције држава које чине коалицију која се бори против тероризма као глобалне пошасти? Да ли због тога што би морали преко језика да превале потпуно јасну чињеницу да се на мети терориста нашла Република Српска, њене институције и запослени у њима?! Јасна нам је била та политика и цинизам према Републици Српској кад су у питању друге ствари, али кад је тероризам у питању ту нема смисленог одговора нити правдања за амбасадоре који су напрасно занијемили.

Да можда нису одлучили да под утиском већине федералних медија, (да није нападнута Република Српска већ БиХ) телеграм саучешћа пошаљу Бакиру Изетбеговићу бошњачком чану Предсједништва БиХ чији је отац и посијао клицу тероризма и њиме за свагда затровао БиХ пуштајући крволочне муџахедине у БиХ да Србима одсјецају главе. Бакиру Изетбеговићу кога су остала два члана Предсједништва БиХ једва убједила да догађај из Зворника заједно назову правим именом-терорисичким актом. Или се боје да разљуте терористе спаваче којих је препуна БиХ и који свакодневно каче заставе ИСИЛ-а или „Кавкаских емирата“ блиских Ал Каиди чије се заставе вијоре и у тузланском округу (Пасци, Хусино) кога нам годинама представљају као примјер мултиетичности и толеранције!?

Можда се господа амбасадори плаше интернет тероризма који већ три дана букти по Федерацији пресуђујући Републици Српској по кратком поступку, као да је она неког напала а не да је нападнута.

Није ваљда да су љути што се њима „мрски“ Милорад Додик који годинама упозорава на потенцијалну опасност од екстремног ислама у БиХ, понио државнички и након теерористичког акта који је очигледно осмишљен по оној кинеској пословици „Убиј једног да би уплашио хиљаде“ смогао снаге и позвао на мир и толеранцију који су и сачувани захваљујући полицији Републике Српске која није дозволила било какав инцидент и насилничку активност, иако су поднијели највећу жртву.

Република Српска је јасно рекла да не вјерује да се у БиХ може успоставити искрен, јединствени фронт против тероризма, све док су на власти у Федерацији они који су прихватили муџахедине, терористе, екстремне исламисте…. и дали им држављанство. Зато мора да се прије свега ослони на сопствене снаге и позове у помоћ земље региона и шире.

Оно што је добро у свему овоме, ако ишта може бити добро, је чињеница да је напокон и министар безбједности БиХ Драган Мехтић схватио нешто, што сви ми већ годинама знамо: „…да дефинитивно имамо проблем тероризма у БиХ“. Надам се да се Бакир Изетбеговић неће наљутити на министра!?

Што се тиче амбасадора, нема сумње да нам они дугују објашњење за неупућене телеграме руководству Републике Српске.

У међувремену ако се и догоди да предсједник, Дејтоном признате а терористички нападнуте Републике Српске, и добије са закашњењем телеграм саучешћа неког од поменутих амбасадора, сигурно му се неће узети за зло што је каснио, чак напротив! Њему се онда извињавам за све ове ријечи.