Јелена Матијевић

Цвијет

Мустафа Церић (Фото: Sputnik/ AFP 2018 / ELVIS BARUKCIC)

НЕ може миран Мустафа Церић, бивши реис Исламске заједнице у БиХ. Увек има шта да каже, а ни „идеје“ му не мањкају. Сад се угледао на несрећног Србина, а хрватског бранитеља Предрага Мишића, који се годинама бави ђавољом работом и покушајем оваплоћења усташке творевине тзв. Хрватске православне цркве, па је ефендија у маниру правог „хрватског цвијета“ предложио стварање аутокефалне „Босанске православне цркве“. То би, верује он, Босну спа’сло, јер би добила одане Србе.

Свашта је Церић изговарао за свог реиског вакта, али ово последње је и подло и опасно, а намере јасне: разбијање најчвршћег ткива које спаја Србе, разарање српског духовног бића и баштине и отимање имовине од СПЦ. Он би да спроведе политичко-теолошки инжењеринг по коме би Срби у БиХ (сад су ваљда јасне све замке формулације „босански Срби“) требало да добију своју цркву како би се „вратила равнотежа између вјере и државе“. Нема сумње да је намеран да мења идентитет Срба који живе западно од Дрине, да прекраја и историју, али заборавља да Срби врло добро знају да је Свети Сава лично, после добијања аутокефалности, 1219, у Босни основао епархије Српске цркве на најчвршћем – Божјем темељу. Зато је СПЦ тако стамена, није као оне тзв. цркве које су „изашле“ из усташке кухиње, комунистичких кабинета или полицијских станица као удружење грађана.
Знамо да би ефендија, кад би имао моћ, одмах издао ферман за оснивање „Босанске православне цркве“. Зато међу Србима не сме бити рашчињених Бојана Бојовића и Мираша Дедеића, који ево неколике године „брка“ Божић и Васкрс, али упркос истини и уз помоћ агента ЦИА у одежди цариградског патријарха, ових дана чека ферман из Стамбола о признавању тзв. аутокефалне Црногорске православне цркве. На Вартоломејеву накану да зада ударац „посебно тврдоглавој СПЦ“, јуче је упозорила Спољно-обавештајна служба Русије. То је позив на будност, јер у почетку увек буде реч. Једна таква, такође чисто политичка, била је довољна расколнику са Фанара да призна аутокефалност неканонске Украјинске православне цркве. Његове намере садашње и будуће могу се разбити само о снагу наше саборности.

Јелена Матијевић