Ранко Пивљанин

Црни четвртак

27.11.2017.

Све ће се примити код ових наших жаба склоних поткивању, па су тако последњег дана октобра прославиле Ноћ вештица, иначе светковину западнохришћанске традиције а прекјуче су се раскрекетале и поскакале у продавнице поводом тзв. Црног петка, празника америчког потрошачког менталитета. Тада се, иначе, трговачки лихвари ослобађају непродате робе а стадо купаца- привучено, шатро великим попустима ( кад је неки трговац нешто продао а да није зарадио) – направи стампедо у тржне центре, све газећи једни преко других ,не би ли купили још неку бесмислену крпицу на коју ће већ у понедељак заборавити. До следећег „Блацк Фридаy“-а, па онда испочетка.
Ко памти отварање „Меркатора“на Новом Београду и ту се трчало попут оваца на солило, а када је пре нешто више од десет година отварана „Идеа“ сетиће се поломљених екстремитета оних који су покушали да се докопају купуса по цени динар за килограм. Иако им је било и здравије , јефтиније а и да кажемо „патриотскије“ (бог те пита колико се љутих четника тог дана стуштило у „усташку“ продавницу ) да су направили излет до моравских села. Тамо су, гарант, могли да беру непосечен купус џабе, јер се сиротим сељацима није исплатило да га секу, већ су чекали тренутак да га заору. Ко не верује, нека и сад проба – плаћам пут и купујем купус, ако по Шумадији не нађу такве њиве.
Да се не враћамо у далеку прошлост кад је 1988. на Славији освануо Мекдоналдс, светилиште џанк фуда: да смо којим случајем тада на исто место пренели Грачаницу или Високе Дечане не би било толико еуфорије. Сећам се како су овдашњи навијачи, надгорњавајући се са колегама из других крајева Југославије, знали да запевају „Ми имамо Мек а где је вама?“, могли сте наћи на хиљаде покондирених тикава и тиквана који су били у стању потврдити како је онај љигави хамбургер два пута бољи од лесковачке пљескавице а испало је и да су тек кроз „Меков“ помфрит Срби први пут открили кромпир.
И шта је писац хтео да каже?
Да апелује на пучанство да се окрене правим вредностима, да се не поводи за удицама које белосветски капитал забацује на сваком ћошку, да преписује терапију против потрошачке грознице, да преваспитава народ..? Ма, јок.
Хтео сам само да скренем пажњу како смо мало више помешали приоритете и погубили правце и да нема тог „Блацк Фридаy“ попуста који ће смањити превисоку цену коју ћемо за такво понашање платити а већ је увелико плаћамо.
Наиме, дан пре „Црног петка“ догодио се и „црни четвртак“ када су тројица малолетника, један од 14 и двојица од 12 година покушали да убију старицу у Новом Саду. Деца од 12 година су нам постала потенцијалне убице, људи!?.
Да се не враћамо на панчевачки „црни уторак“ где је човек направио сирочад од двоје деце свирепо им убивши мајку, па онда редом уназад – нема дана који не би могли црним обојити.
Знам, рећи ћете, какве везе ово, побогу, има са људском слабошћу да подлегне чарима куповине и трендова? Има, јер смо носећи кесе и торбе из супермаркета и тржних центара негде успут испустили децу. И изгубили памет.
То хоћу да кажем!