Зоран Шапоњић

Црна Гора у НАТО, грко да грче не може бити!

02.12.2015.

Црна Гора биће 29. члан НАТО алијансе, стиже данас позив из Брисела! „Свануо је велики дан за Црну Гору“, „после векова лутања, Црна Гора пронашла је себе“, данима јечи из Подгорице.

Па, честитам ти радост Црна Горо! Аферим ти „велики дан“, заиста, није мала ствар када после векова лутања „нађеш себе“ и то у сред Брисела, и то још, како недавно рече један амерички конгресмен „у строју против Русије и Путина“.

Велика је ствар, Црна Горо, када после „векова лутања“, све оно за шта су ти се ђедови и прађедови, чукунђедови борили, када своју веру, културу и традицију, своју прошлост и будућност препознаш, када себе нађеш у Бриселу, у сред Алијансе. Аферим ти свечаност Црна Горо!

Велики дан, заиста, треба га достојно обележити, да се памти, да остане за навек векова, да се никако не заборави. Није мала ствар, после векова лутања наћи себе.

Ево, за који дан, док прође Божићни пост, стиже нам дан у коме ће бити 100 годину, читав век од Мојковачке битке, од оног Бадњег дана када је Црна Гора, која у тај дан још није била „нашла себе“, сва устала да искрвари бранећи Србију и српску војску која је одступала преко Албаније.

Ето прилике свима онима у Црној Гори који мисле да је данашњи дан велики, да је Црна Гора данас „нашла себе“ да се окупе на сред Бојне Њиве и да се тамо одрекну и сердара Јанка Вукотића и Милинка Влаховића и Николе Ружића, и Петра Мартиновића, и Ровачког и Дробњачког батаљона и Колашинске бригаде и оног јутра кад су ваши преци јуришали на три реда бодљикаве жице и на пушке и бајонете којима су Аустро-угари бранили Бојну Њиву и гинули за српство, јер још нису били „нашли себе“. Ако их се већ нисте одрекли оног дана када сте са споменика на Бојној Њиви скидали таблу на којој пише тек „Ми смо пали да би Црна Гора и Србија живјеле“.

Јер, заиста, није лепо, није по европским стандардима, није прикладно да Црна Гора, од данашњег дана, оног у коме је препознала себе, слави, да обележава битке у којима је побеђивала данашње чланице НАТО пакта, своје нове савезнике, да се присећа времена када још није била „нашла себе“ и када није била прогледала на очи.

Ето прилике онима који су у данашњем дану коначно „нашли себе“ да се на сред Бојне Њиве одрекну и других битака, славних победа и пораза кроз историју, кроз далека прошла времена, јер, ово данас је „велики дан за Црну Гору“, од данас су гаранти њеног образа, њене вере и наде, не у њеном образу, у њеном чојству и јунаштву, у песмама о слободи, него у Инџирлику и у Авијану. Аферим ти Црна Горо, кроз историју убога и сирота, а од данас са својим новим пријатељима велика и моћна, богата, честитам ти велику радост данашњу! Ја ћу те се, ипак пре сећати из неких других времена, када си била мала и сирота, а духом и душом богата, када је из тебе ум Његошев говорио.

Грдан ми је данас дан, не кријем, освануо, грк, да грчи не може сванути. Молим Бога, да ми јутрос, мени овако малом и безначајном, овако јадном и пролазном, опрости што дирнух, што се сетих јунака Мојковачке битке, што копам по сенима њих непролазних. И зато се трудим да ове речи јутрос, да ово што морам, изговорим што тише, да њих не разбудим, да им сени не узнемирим, да не виде, да не гледају ово зло очима.

И, да, одричеш ли се данас Црна Горо, данас када си нашла себе, оне невино проливене крви у Мурину, оне коју су пролили твоји нови пријатељи у којима си данас нашла себе и са којима си дочекала нови, „велики дан“. Оно троје невине ђеце, у дану када си у старим душманима нашла нове савезнике? Је ли то са данашњим даном убицама уз заборав и опроштено за њихов никад кажњени злочин?

Ја, овако бедан и ништаван, пролазан, кажем данас и овде да им никад нећу ни заборавити ни опростити. Ни један онај дан, ни ону невино проливену крв. И никада у њима нећу наћи ни угледати себе.

Зато ми је овако грк овај данашњи дан.