Милан Ружић 

Црна Гора или – сећа ли се власт да је накад била народ?

18.04.2021.

Сећате ли се свог оног прогона свега српског из Црне Горе и мењања њеног црнила преведеним, жедних преко воде, као Монтенегро, црнилом туђег језика? Сећате ли се свих оних писаца који су избацивани из лектире за вашу децу? Сећате ли се разних помрчина у којима су нестајали људи? Сећате ли се мука оних који су се изјашњавали као Срби? Сећате ли се брда која су опустела? Сећате ли се дате речи? Сећате ли се бескрајних литија, једног од највећих чуда модерног света? Сећате ли се митрополита Амфилохија Радовића? Сећате ли се лица светаца са икона које сте са преданошћу целивали? Сећате ли се обећања која сте давали? Сећате ли се своје вере? Сећате ли се звона која су се оглашавала и због вас?

Сећате ли се договора, преговора и одлука које сте донели? Сећате ли се народа који вас је изабрао? Сећате ли се оне деце на челу литија? Сећате ли се стараца који су са вама корачали иако су једва живи? Сећате ли се колико је људи због шетњи изгубило посао? Сећате ли се мајки које су децу остављале код куће да би стале иза својих мужева у литијама? Сећате ли се броја крстова који су тада преплавили Црну Гору?

Сећате ли се својих говора? Сећате ли се својих суза и да ли су оне биле искрене? Сећате ли се своје браће или људи на власти увек постају јединци? Сећате ли се аплауза? Сећате ли се повика подршке? Сећате ли се оног мука који би наступио када сте лепо говорили надахнути народом?

Сад ми реците сећате ли се народа и шта то беше? Сећате ли се заклетви? Сећате ли се поверења?

Гледајући оно што радите, а то је далеко важније од онога што причате, не бих рекао да се ичега сећате. Уколико се не сећате, онда сте само група дементних и слепих вођа којима се Домановић позабавио одавно. А ако се сећате, онда сте једноставно безобразни и живи сте доказ да власт мења човека, уколико човек и пре власти није био превртљив.

Подсетите се мало свих оних ноћи под крстом и оком Господа, под руком митрополита Амфилохија и речима владике Јоаникија. Можда вам не би шкодило ни да се сетите подршке коју сте имали из Србије против које сте наставили да радите. Послужи ли вас сећање, сетите се и својих дедова. Ваљало би се и опсетити да ћете за све лажи или неиспуњена обећања сутра одговарати пред Господом иза кога сте се крили када сте лагали.

Имате неколико опција. Или изађите пред народ који вас је изабрао и реците да радите онако како вам је наређено, или урадите оно што сте обећали. Нико од вас не тражи нешто натприродно. Само да одржите реч и завет.

Запамтите, ви који сада живите на власти. Можете живети ван народа док вас међу наслонима крију фотеље. Али шта ћете онда када поново будете морали да живите међу народом. Међу оним људима којима сте обећали све, а нисте им дали ништа. Међу онима којима сте обећали част, а онда им предали у руке срамоту. Међу онима који су све наде полагали у вас који сте лагали.

Уколико нисте у стању да одржите дату реч, одступите са власти. Није то никаква срамота. Нека се врате они које сте скинули. Са њима је бар народ био начисто. Они су радили како су говорили. Знало се ко може бити претња по веру и национални идентитет. Овако, није ред да народ тражи камелеоне. Није их до сада било у Црној Гори, а било би бесмислено хватати их. Откупна цена им је мала.

И све ово што написах, написах из љубави загрцнуте разочарањем, а у нади да ћете остати при себи уместо што идете ка другоме.