Милан Ружић

Чиме смо ми ово заслужили?

22.06.2016.

Oвих дана по Европи круже којекакве изјаве који ме у исто време љуте и растужују, а на које свет реагује смехом и одобравањем. Од њих, највише ме је погодила она чувена: „Serbia in EU – everybody out!“ (Србија у ЕУ – сви напоље)

Ништа мање узнемирујућа јесте и она: „Земље које сада преговарају са ЕУ укључују Албанију, Србију и Турску – то су земље са сиромашним становништвом, озбиљним проблемима са организованим криминалом, корупцијом, понекад и тероризмом.“

Нећу причати о умоболности која је потребна да се Србија поистовети са Турском и Албанијом у било ком смислу. То просто не завређује нити једно слово од стране било ког озбиљног човека.

Мене више брине то што нашу земљу сви сматрају неком најназаднијом и најкрволочнијом. Интересује ме чиме смо ми то заслужили? Да ли ратовима? У свим окршајима које смо водили, били ми победници или поражени, ми смо губили много. Данас, када имамо Републику Српску, нашу једину утеху из претходног рата, и то је проблем. У ствари, све више увиђам да је проблем све што има везе са Србијом. Некако се ми против те светске пропаганде нисмо борили, па данас важимо за крволоке који само чекају некога да убију или опљачкају. Љути ме и то што смо толико дали свету, а данас сви те наше људе својатају или им не признају да су ишта вредно урадили. Нећу набрајати те људе, јер сви знамо ко су они. Само ћу узети оног који је најактуелнији. Новак Ђоковић је силовито свет бацио под своје ноге и урадио оно што се годинама, па вероватно и деценијама не може достићи. Е сад, постоји ту један омањи проблем. Новак је Србин! Чим је Србин, он не може бити шампион. Он својом игром доказује да је то ипак могуће, док се цео свет из петних жила труди да докаже како то не може бити. Тако је он за нас и сав нормалан свет шампион, а за оне главоње са великим светским плановима, он је неко ко се допингује, неко ко је потомак терориста и томе слично.

Данас се, више него икад, исплати не бити Србин. Они који се те националности одрекну, пролазе много боље. Њихови банковни рачуни су пуни. Међутим, чим неко тако изда свој народ, па самим тим и себе, онда је његова глава празна. Али, да није тих светских телевизија и блокбастера који нас оптужују да смо терористи, не би ни наш човек поверовао у то. То не говори о томе колико су ти пројекти уверљиви, већ о томе колико су они који то прихвате глупи.

Интересује ме шта свет има да нам понуди као одговор на питање зашто се наш народ сматра крволочним, заосталим и претњом светском напретку? Мислим да је дужан да нам да одговор на ово питање? Што баш Србија? Што баш Срби? Толико је народа који би се много лакше квалификовали за крволоке и терористе од нашег. Што је најгоре од свега, они који нас најжешће оптужују, уопште и нису за квалификације, већ комотно могу бити одмах проглашени шампионима у ономе за шта нас оптужују.

Интересује ме и до када ће та демонизација Србије трајати? Шта то још нисмо били што би вама одговарало? Реците одмах шта још треба да будемо како бисте нас коначно оставили на миру? До када ће цео свет моје претке поистовећивати са највећим злочинцима? До када ће Хитлер бити мањи злочинац од Принципа који то уопште и није? До када ће се сви људи овог света јежити и стресати на спомињање Србије? Како ми уопште можемо да причамо са људима који о нама тако мисле, а не уверавати их у супротно?

Моја земља је пропатила као мало која друга! Моја земља је своју територију платила крвљу свог становништва! Чим је она крвљу свог народа покапана, значи да је скупо плаћена и откуд икоме право да ту крв својата или је оспорава заједно са парчетом српске земље? Колико ти је свете доста? Шта још имаш да нам узмеш и на врат натовариш? Наговара нас „Европа“ да уђемо у те уније, а онда нам то не дозвољава! Уколико икад и уђемо, сви они прете да ће изаћи! Па каква је то логика? Реците нам отворено шта се то од нас све очекује? Што позивате у ту унију некога кога сматрате својим највећим кошмаром? Што не живите своје снове без Србије? Зар страшни брадати варвари који другима одгризају ноге и руке да буду ваши савезници?

Немојте нас више заваравати! Реците нам лепо шта вам је на уму, па да се договоримо или да се растанемо као људи ако се ви уопште и сећате шта то беше. Дужан си свете мом народу, ако не све оно што си му отео, онда бар искрен одговор шта то имаш против Срба? Дужан си и од тога немој бежати, већ лепо стани и реци нам шта је то? Поднели смо толике озбиљне и страшне одговоре, па ћемо поднети и тај твој један глупи одговор, разлог, фрустрацију, измишљотину или шта год да је то што ти уместо мозга стоји у глави, а намењено је нама.