Филип Родић
Буди данас професионалан
НЕГДЕ пред Васкрс ове године у рубрици „Буди данас паметан“ београдског дневног листа „Данас“ објављен је наводни цитат Махатме Гандија „Истина, не Бог“, којим је требало уверити обичног читаоца да је тај велики човек, чији би пример требало следити, био атеиста. Дакле, ако ћемо данас бити паметни, треба да смо атеисти.
Тај цитат је, међутим, потпуни (и додао бих злонамерни) фалсификат, јер права мисао Махатме Гандија гласи „Истина је Бог“, што је чак и наслов једне његове књиге. Да Ганди није био атеиста него баш човек који је веровао у „божанско“ у складу са својом хиндуистичком традицијом и учењем – доказује читав низ његових мисли и цитата, попут „ја знам да ја не могу ништа. Бог може све. О Боже, учини ме својим оруђем и користи ме како ти је воља“, из његове књиге „Мој живот је моја порука“.
Да би примереније било да се рубрика „Буди данас паметан“ преименује у „Буди данас преварен“, доказује и главни и одговорни уредник листа „Данас“ Драгољуб Петровић понављајући у скорашњој колумни тај цитат у жељи да докаже колико су хришћани заправо „будале“. Да „Данас“ не би требало да се назива „професионалним“ и „објективним“ медијем, у мору других, доказује информација објављена 1. августа под насловом „Агенција ДТТ-НЕТ: Председници Русије и Србије активирају своје ратне ајкуле од Украјине до Црне Горе, Косова и Босне“.
У КРАЋЕМ тексту који следи наводи се да су „два дипломатска извора из Брисела“ за „новинску агенцију ДДТ-НЕТ“ рекла да „председник Русије Владимир Путин и његов западнобалкански слуга у Србији Александар Вучић – бивши министар пропаганде касапина Балкана Слободана Милошевића, координирају и спремају да активирају своје ратне ајкуле на проблематични регион који тежи ка ЕУ“. Трећи извор овој „агенцији“ је рекао да „можда то јавности изгледа невероватно у овом тренутку, али наше скенирање најновијих дешавања, наши аналитичари и стратези нас упозоравају да је то једна од највероватнијих најновијих опција планирања Путина и Вучића“, те да српски члан Председништва БиХ Милорад Додик „већ чека његове (нејасно је Путинове, или Вучићеве) инструкције“. Ту је чак и четврти извор, који каже да би сукоб у Украјини „могао бити делокализован и кренути ка западном Балкану“.
Одакле почети у анализи ове, толико очигледне, глупости и обмане у покушају? Да ли од неуобичајене терминологије? Енглески језик је најчешће коришћен у комуникацији у Бриселу, али у њему не постоји израз „ратне ајкуле“. Шта то уопште значи? И осредњи познавалац енглеског би пре употребио термин „пси рата“, а и осредњи познавалац српског језика би пре написао „ајкуле рата“. Или „балкански касапин“ уместо „касапин Балкана“. На пример.
ТОКОМ свог боравка у Бриселу, прво као дописник Танјуга, а потом у дипломатској служби, никада од врсних дипломата нисам чуо тако тешке речи као што су „западнобалкански слуга“ за једног актуелног државника, или потпуно излишно подсећање на „балканског касапина“. Оваква терминологија указује да ти дипломатски извори (под условом да заиста постоје) не долазе из редова европске администрације него неке, спрам Србије, много ненаклоњеније државе. Употреба оваквих речи би сваком иоле искусном новинару била јасан сигнал да је саговорник острашћен, што аутоматски доводи у сумњу и веродостојност датог исказа. Објективан новинар би према томе био уздржан и резервисан и не би то тек тако пласирао у јавност.
Објективан новинар не би, али Екрем Краснићи, који је потписан на крају извештаја, очигледно би. И то преко некакве опскурне „новинске агенције“ без импресума са адресом Skender Rexhepi No 4, 32000, Klinа, Kosovа (коју чак није могуће наћи и на Гугловој мапи). И то све није проблем. Може некакав наводни дописник некакве наводне агенције из косовског насељеног места са једва 5.500 становника да пише пропагандни памфлет проистекао из његовог (исто тако наводног) разговора са ко зна ким, ко зна кад и ко зна где (вест је, иначе, датирана на Брисел, Београд и Приштину, као да је господин Краснићи био у сва три места у исто време).
ПРОБЛЕМ пак јесте, и то озбиљан за лист који претендује да буде професионалан, да такву вест пренесе дајући пун легитимитет дотичној „агенцији“. Они који су, на пример, за непрофесионалност оптуживали РТС због вести о слетању оног несрећног хеликоптера што се ономад срушио на Сурчину (коју је РТС, истини за вољу, преузео од агенције Бета, али се њена улога занемарује јер је политички блиска са овим осталим „независним“ медијима), сада своју „тежину“ ослањају на извештај агенције ДТТ-НЕТ из Клине. Пошто ова „вест“ једино садржи пљување Путина, Вучића и (успут) Додика, јасно је за којим се интересом „Данас“ повео.
Слетање хеликоптера на Сурчин било је у оном тренутку важна вест коју је РТС пожурио да објави позивајући се на извор с репутацијом поузданости. Али шта је у овој вести толико важно да би се „Данас“ залетео (да не причамо о томе што ју је уопште објавио) и своје поверење поклонио таквом, у најмању руку спорном, извору? Да ли је то пракса или инцидент? С обзиром на то да је вест на сајту листа „Данас“ потписана иницијалима И. Ш. М., да се претпоставити да се ради о новинарки Ивани Шундић Миховиловић, иначе редовном колумнисти који у том листу износи своје „личне ставове“.
Занимљиви су путеви И. Ш. М., пошто је налетела на ову „вест“, а још занимљивији њени мисаони процеси, ако је мислила да треба да је онако квалитетно преведе и објави. Ако „Данас“ и његови новинари овако некритички преносе обичне пропагандне памфлете из „Републике Косово“, шта се још ту провукло као „права вест“? Ако „Данас“ објављује памфлете, шта је, онда, тај лист? Није ни таблоид. А ви не будите данас преварени.
