- Руси су наивни и у свима желе да виде ”браћу”, па је тако и са Украјинцима и са Србима. – изјавио је у разговору за ”Новости” Александар Сокуров, славни руски филмски редитељ коме је на београдско ФЕСТ-у уручена награда ”Београдски победник”. – Србија нас никада није подржала нити нам помагала, а и даље се говори о том руско-српском братству! Погледајте кроз историју, Србија није никада стала поред Русије, ни у Чеченији, ни у Грузији, ни раније, не треба бити у заблуди! – поручује Сокуров.
А, где онда да будемо?
Хоће ли нам доћи још неки ”Београдски победник” да нам саопшти, на пример, да Срби, осим са Русима, нису браћа ни са Црногорцима!? Шта ли чека Вељко Булајић, славни југословенски редитељ рођен 1928. године у Вилусима у Црној Гори, у Краљевини Срба Хрвата и Словенаца?…
Камо њему у Загребу ”Београдски победник”?
Кренимо од Руско–Јапанског рата (1904-5) у којем су учествовале и Црна Гора и Србија, а ”памти” се да је само Црна Гора ”јер никада није потписала мир са Јапаном”… А када је јапански изасланик 21.06.2006. године дошао у Црну Гору да је призна као новостворену државу – ни тада рат није могао бити окончан јер, испоставило се, није написмено ни објављен… Како год: у том су рату уз Русе под једнаким условима учествовали и Срби и Црногорци.
Један одред црногорске војске предводио је Јован Липовац, а један одред српске војске предводио је кнез Арсен Карађорђевић. У црногорској се војсци посебно истакао капетан Александар Лесо Саичић који је у двобоју сабљама савладао јапанског самураја, на чему му је честитао и јапански адмирал флоте Того. Од Руса, Лесо је унапређен за команданта Амурског драгонског пука, а сабља којом је савладао самураја и данас се чува у Војном музеју у Москви. Од Руса – Лесо је добио 40 златних наполеона гдишње – до краја живота.
Кнез Арсен Карађорђевић је у рату против Јапана командовао Коњичким пуком и за заслуге одликован највишим руским одликовањем – ”Златном сабљом”. Унапређен је у чин генерала руске царске војске, начелника Кавелирске дивизије. Учествовао и у Октобарској револуцији као генерал Царске гарде. Учествовао у девет ратова и 14 двобоја, официр – носилац највећег броја одликовања у српској историји.
Да ли сте знали ово, господине Сокуров? Нисте, као и већина Срба.
Све и да јесте, па заборавили, није нам се на вас једити, пазите сад:
Када је Мило Ђукановић постао држава, а Црна Гора већ била бивша југословенска република устремљена ка западу и само западу, није било згодно подсећати на чојство и јунаштва и братство са Русима… То никако! Онда се, у том свеопштем одрицању себе – појавили историчари црногорски који потпуно негирају икакву везу Црне Горе са ратом Русије и Јапана! – Жене на Цетињу плеле чарапе и слале Русима… Какво, црно, учешће у рату? И за оне који су тамо били, као за Лесo из племена Васојевића, из другог племена говоре: ”То је он мучки посјекао самураја, када му се овај пре двобоја главом поклонио ничице…!”
Ето. Црногорци заборавили, а да не заборави Рус Сокуров. Ма, и Срби Арсена заборавили.
И – којим црним полиграфима их данас премерити, када су у оно време једини полиграфи били – двобоји! Кажеш да лажем?! ’Ајде, дођи сутра у зору, на двобој, да те прикључим мало на сабљу!…
Тако је кнез Арсен 14 пута проверавао туђе и бранио своје речи.
Данас, не знам како би то ишло: но слутим да би Лесо и његови потомци директ Мила натакарили на ону сабљу којом је посекао самураја, али не може, остала сабља у Московском музеју…
Кога би кнез Арсен данас полиграфисао оном ”Златом сабљом”?
Можда и Сокурова, када каже да Срби нису браћа Русима. Нема их у Чеченији, нема их у Грузији?… (А Украјини?)
Нема их ни у Србији – кад су заборавили да су са Русима ратовали против Јапана, када су донели закон да се у ”туђе” ратове не иде, а ко оде вратиће се у затвор…
Али, отишли су, неки на Крим, но мислим – само да би се за гуше дохватили са Хрватима који су на страни Украјинаца…
Да се мало ”прикључе на полиграфе”, нису одавно…