Проћиће све али мој пријатељ легендарни Бора Ђорђевић са којим сам се познавао и помало дружио од 1980. године, његова душа, образ и оно што је добро, остаће зувек.
Kао добри пријатељи чак смо и сарађивали, па сам тако као директор ,,СИМ,, радија из Бијељине у Републици Српској, коју је Бора и те како ценио и волио до последњег дана, пристао да објавим 1997.године , на Борину молбу и наговор, плочу Рибље Чорбе, ,,Баба Јула,, , у којој се у Борином стилу отпјевава Мира Марковић, јер у Србији није могао да нађе издавача.
Непуних годину дана након што се појавила ова плоча,, Баба Јула,,, тадашњи политичар , универзитетски профессор , шекспиролог и теоретичар модерн книжевности из Републике Српске, угледни профессор Никола Kољевић, био је у посети код Слободана Милошевића који је Kољевићу пренео незадовољство поменутом плочом,,Рибље чорбе,, И песмом аутора Боре Ђорђевића, а посебно Kољевићу пренео неслагање зашто се плоча ,,Рибље Чорбе,, појавила у Републици Српској а онда и у Србији од истог издавача из Републике Српске.
Kада се профессор Kољевић вратио из Београда усплахирено ми је пренио незадовољство Милошевића, због поменуте плоче,,Баба Јула,, Рибље Чорбе као и због тога што је поменута плоча свјетлост дана угледала у Републици Српској као издавачу.
Пренио сам тада свом пријатељу Бори о незадовољству Слободана Милошевића плочом ,,Баба Јула,,.Сећам се да ми је мој добри пријатељ Бора рекао,,Брате Перо уживај као и ја и немој се нервирати,,. ..Није несрећа што Милошевић реагује тако јер има супротна гледишта у односу на нас“.
Приликом једног од последњих концерата Рибље Чорбе одржаног у Бања Луци 21. јуна ове године, предсједник Републике Српске Милорад Додик је поводом ,,Видовдана,, – крсне славе Војске Републике Српске, између осталих одликовао великог и доказаног пријатеља Републике Српске Бору Ђорђевића, као великог музичара и лидера легендарне српске рок групе ,,Рибља Чорба,, , Орденом части са златним знацима,,.
Kада сам га месец дана после звао да се договоримо када може доћи до предедника Додика у Бања Луку да му уручи поменути орден он ми је рекао:
,,Перо ево идем колима у Словенију, нисам могао због плућа да идем авионом. Договорићемо се кад ово око здравља завршим па да дођем по орден,,.
Додао је: ,,Поздрави ми Додика и нека нам чува Републику Српску,,. Одговорио сам му тада :,, Недај се брате Боро.Молимо се за тебе.
И онда се након извесног времена догодило оно чега смо се сви ми Борини пријатељи и присталице бојали.
На крају да поновим још једном: Проћиће све, али душа, образ и доброта нашег Боре Ђорђевића остаће заувек,,!
Зато и толике сузе за нашим БОРОМ.