. Баждарење полиграфа
Београђани, срам вас било!
Београђани, опростите што вас је освајање златне медаље, на Шампионату Европе за одбојкашице, затекло – неспремне..!
Извините што организатори синоћ нису успели да обезбеде кишу и олују или бар снег, па да имате добар изговор.
Извините, уопште узев, што наше девојке играју најбољу одбојку на континенту и што нису губитнице, па да буду сребрне, бронзане или, камо среће, да су остале без пласмана на победничком постољу, па да сербез кажете: нема медаља, нема дочека…
Па, добро бре, Београђани, где сте ви синоћ..?
Немојте рећи да нисте знали за дочек, јер некада сте излазили и заиста спонтано дочекивали освајаче медаља..!
Реците да сте очекивали да ће одбојкашице дочекати неко други, рачунате да Београд има толико бескућника, клошара и уличара да ће само они попунити и плато до Скупштине Србије!
Реците да је издала ова простачка, сељачка провинција Србије, овај полусвет који не зна за београдски ред! Овај докони народ који, осим што ради и плаћа порез за Београд, мора да зна и за обавезу да дође у Београд и дочекује спортисте са медаљама!
Реците да смо затајили ми, провинцијалци, који смо умели да масовно дођемо у Београд и рушимо власт! Реците да због нас нисте могли на миру да седите по терасама и баштама и испијате капућино и пиво, расправљајући са које стране, на кога и како треба да ударимо!
Београђани..?
Зар је ”неколико хиљада” вас, Београђана, заслужена реакција на оно што су урадиле наше девојке за своју нацију?
Нисте чули оно са победничког постоља: ”Доносимо вам злато!”..?
У оном – ”вам” – нисте препознали себе?
Зар само тих неколико хиљада људи испред балкона осећа да је то злато НАШЕ, како је рекла једна од одбојкашица, подигнувши медаљу ка небу..?
Да ли би сте, Београђани, дошли у већем броју, да вам је обезбеђено оно чега се највише гнушате: сендвичи?
Стидите ли се – што је више Београђана било на отварању ”Јазакија” у Шапцу, него на дочеку репрезентативки у Београду?
Чиме да избришемо стид, како да вас одобровољимо?
Кувано вино, ракија, шампањац за осетљивије желуце и префињеније укусе? Реците само, ми из провинције дужни смо да вам, следећи пут, то обезбедимо!
Опоро? Увређени сте?
Јесте опоро и с правом сте увређени!
Вама Београђанима ништа није вредно вас!
Нити вашег комфора: молим вас, јавите – када је, у које време, најзгодиније да се направи неки следећи дочек!
Када нас поново задеси срећан случај, је л’ вам више одговара дочек у послепоноћним или раним јутарњим сатима, можда? Када кренете кући, из клубова и са сплавова, је л’ може тада?
Добро, потрудићемо се и да спортисти из провинције више не буду заступљени у толиком броју у репрезентацијама!
Поштено би било да сви буду из Београда, тада би изашао цео Београд, рећи ћете..?
Или се догађај поклопио са уласком или изласком оних величина у ријалитије, па су Београђани тамо отишли у већем броју…?
Хајде да се коначно погледамо у очи и све ствари поставимо на своје место: много су размажени ти спортисти!
Имам утисак да освајају толике медаље само да би малтретирали Београђане!
Томе мора доћи крај:
Убудуће, сви освајачи медаља да се окупљају само једном годишње, али не на оном балкону, него испред!
Да дочекају Београђане који ће се појавити на балкону!
А, пошто горе нема места за све Београђане, освајачи медаља остале Београђане да посећују по становима и кућама!
И да буде директан пренос на телевизији, у паузама ријалитија.
