Милан Ружић

Београд наставио лекцију Срба из Црне Горе

10.01.2020.

Београд је одувек важио за град на ушћу двеју река. Од другог дана Божића, Београд је добио и трећу реку, ону која пролази право кроз његов центар, а то је река братске слоге, љубави и вере. Дирљиво је било гледати колико људи је похрлило у одбрану светиња и светосавља тог дана и својим смрзавањем се прикључило смрзавању своје браће у Црној Гори, али се и молитва удружила, узнела на небеса и одзвањала испред највећег православног храма на нашим просторима који носи име највећег међу нама.

Показао је Београд да није само главни град Србије, него главни град свих Срба и вечита кула која брани православни свет. У граду у ком је потписиван „апел 88“, у граду из ког је увек било највише повика против СПЦ, у граду у ком су све слободе дате његовим становницима и онима који у њега дођу понекад, у граду који у себи чува тело човека који му је донео највише страдања, у граду из ког се најчешће чују речи против тог самог града и Србије, овога пута пронео се хук слободе и вере.

Београд је доказао да је увек више знао да воли него да мрзи, да прашта него да буде злопамтило и да даје, уместо да узима.

Разлика између оних који су жељни српских цркава и манастира, тачније, они који су жељни раскрштавања сопственог народа, добили су из Београда лекцију коју им већ одавно читају браћа из Црне Горе.

Сада, када су се Срби коначно сложили и ујединили у вери, видимо разлику између оних који би да нападају и оних који бране. Разлика између вас и нас јесте у томе што ми увек бирамо да волимо. Ви бирате да отимате, ми бранимо. Ви тучете, ми помилујемо. Ви претите, ми певамо. Ви мрзите, ми волимо. Ви заборављате, ми памтимо. Ви хоћете силом, ми благошћу. Ви желите оно што вам не припада, а ми то не дамо. Ви не верујете, ми верујемо. Ви бисте до ропства помоћу паравана слободе, до анархије уз помоћ демократије, до идентитета уз помоћ илузије, до уверења уз помоћ обмане.

Срби одавде и оданде и одакле год, ових дана су доказали да брат не мора да буде душманин, да кум не мора да буде секоглав, да реч не мора да буде погажена, да слабији није увек слабији, да и најмањи и скрајнути могу постати непремостива препрека сили. Србија је доказала да је рођена из православља.

Док год ви пљујете, отимате, измишљате, претите, хушкате, сатанизујете, фалсификујете, до тада ћемо ми да се молимо, па да видимо да ли може количина ваше мржње прелити количину наше љубави.

И највећа разлика између нас и вас јесте у томе што ви нама не праштате оно што нисмо ни урадили, а ми бисмо вама опростили све што учините, ако се после тога искрено покајете.

Ви се одричете себе и лутате по беспућу, а ми вас се не одричемо! Не одричемо се јер сте наши и надамо се да ће вас светло наших свећа, снага наше љубави и звук наше молитве вратити из мрака у који сте залутали.