Филип Родић
Бела ружа 21. века
БЕЛА ружа је био ненасилни, интелектуални покрет отпора у нацистичкој Немачкој који је предводила група студената међу којима су најпознатији брат и сестра Ханс и Софија Шол.
Штампали су летке и исписивали графите којима су позивали на отпор нацистичком режиму. По хапшењу, 18. фебруара 1943. изведени су пред „народни суд“ и по кратком поступку осуђени на смрт, односно затворске казне, што је у оно време значило слање у неки концентрациони логор. Ханс, Софија и Кристоф Пробс гиљотинирани су свега четири дана после хапшења, 22. фебруара 1943.
Данас, скоро 80 година касније, када се у Украјини поново ратује под нацистичким симболима, суђење по кратком поступку због сличног прекршаја прети Немици Алини Лип, новинарки која с ратишта у Украјини шаље извештаје другачије од наратива који одобрава званични Берлин. Липова се данас, на сву срећу, не суочава са смртном казном или слањем у логор, али би могла да добије трогодишњу затворску казну јер је одлучила да немачком друштву омогући да чује и глас народа Донбаса који страда од украјинске агресије, јер је отишла у тај део света и радила оно што ради сваки прави новинар – разговарала је с локалним становништвом, посматрала догађаје и своја запажања преносила другима.
НЕМАЧКА влада се бори против слободе говора. Ја сам слободна новинарка која извештава о специјалној операцији у Украјини. Сада ће ме осудити на три године затвора јер сам говорила истину. Према немачком закону дозвољено је објављивати само једностране информације које су корисне властима. Све што залази изван оквира тог неписаног закона, кажњава пристрасна судска машинерија. Али независна блогерска заједница спремна је да се одупре западној цензури. Ја ћу наставити да радим у Доњецку – написала је Липова на свом телеграм каналу „Вести из Русије“. Због оваквог деловања немачке власти су већ замрзнуле њен и банковни рачун њеног оца.
Липова се у Доњецк преселила пре шест месеци, када је и отворила свој телеграм, канал, чији се број пратилаца за свега неколико месеци повећао са неколико хиљада на 155.000, што јасно показује колика је жеђ немачких грађана за информацијама из прве руке с фронта, које се не ограничавају на западни, антируски наратив. Према документима које је објавила, прогон је започело тужилаштво севернонемачког градића Линебург, потом је преузело тужилаштво Готингена у Доњој Саксонији, да би „Случај Алине Лип“ завршио у рукама Централне канцеларије за злочине из мржње на интернету. Документи указују и да је процес против ње покренут на основу члана 140 Кривичног законика због „апологије и подршке злочинима“. Ово је могуће пошто је, како је тужилаштво утврдило, „руски агресивни рат у Украјини, који је започет 24. фебруара“, злочин према члану 13 немачког законика о злочинима против међународног права. Дакле, руска интервенција у Украјини је злочин, па самим тим и било какво другачије извештавање о томе осим безрезервне осуде – такође представља злочин. Паралелно са судским процесом, у Немачкој се води и свеобухватна кампања блаћења Липове, коју медији главног тока отворено називају „Путиновим пропагандним ратником“ и радују се јер би „Путинова гласноговорница коначно могла бити кажњена због ратне пропаганде“.
СВЕ ово није ништа ново. Само још један пример да је колективни Запад спреман да одустане од својих основних постулата, односно „вредности“, у случају да се они примењују супротно од онога како је олигархија замислила. Баш некако у исто време када је судски прогон Алине Лип доспео до јавности, објављена је и вест да је британско правосуђе после деценијског малтретирања одлучило да хероја слободног истраживачког новинарства Џулијана Асанжа изручи Сједињеним Државама како би наставиле његово разапињање. Ни цензура није новост. Јесу ли бомбардовали РТС 1999? Јесу ли забранили Спутњик и РТ (пошто њих не могу да бомбардују)? И то не само због „хушкања на рат“. Подсетио бих вас да су новинари тих редакција годинама озбиљно прогоњени на Западу. Можете ли замислити каква би се бука дигла и какве би све осуде стигле да Вучић забрани, на пример, новинарима Н1 приступ његовој конференцији за новинаре? Е, па Макрон је то учинио новинарима РТ-а одмах по победи на председничким изборима 2017. При томе, не заборавимо да је „диктатор Путин“ новинарку Марину Овсјаникову због прекида телевизијских вести казнио са око 250 евра и пустио, да би након тога добила добро плаћен посао у немачком дневном листу „Велт“. Ништа јој није замрзавано, нити конфисковано.
НИ ЗАМРЗАВАЊЕ и отимање имовине, иначе „светиње“ на Западу, није ништа ново. Не конфискује се и не замрзава се она само руским олигарсима, што је још једна мода од 24. фебруара. То је мера коју је либерални канадски премијер Џастин Трудо предузео и против обичних камионџија који су се почетком године бунили због обавезне вакцинације против ковида 19.
За то време код нас агенти страног утицаја захтевају одузимање фреквенција двема телевизијама на којима се могу чути и видети различита мишљења о најразличитијим темама, од рата у Украјини, преко европских интеграција, до бројних питања унутрашње политике, док се на телевизијама које они заговарају може догодити само „сучељавање“ истомишљеника из „њиховог табора“.
