Ранко Пивљанин
Бајде(н) веј
Има чудне симболике, али и континуитета, у оној слици из Скадарлије на којој Жозеф Бајден плеше са српском глумицом Љиљаном Јакшић уз тактове песме Звонка Богдана. Потпредседник најмоћније земље света, наравно није знао, да у наручју држи глумицу коју је прославила улога из „Курсаџија“, до зла бога баналног телевизијског формата са најприземнијим хумором. Тамо је Љиљана играла Салвету, карикирајући Ромкињу.
Али је потпредседник одлично знао која је његова улога у ширем балканском ситкому, где су курсаџије уздигнуте на ниво курсиста, одшколованих таман толико да знају устати кад учитељ уђе у учионицу и да подигну два прста пре него што нешто питају. А углавном и не питају, него предано слушају.
Само што је овај пут, за разлику од 2009. године, кад нас је први пут посећивао, одлучено да буде благ у првом разреду, а мало строжији у другом.
Отуд она фантастично одглумљена срдачност у Београду, којој су терцирали наши глумци, почев од соли и хлеба на аеродрому, преко малог дувања соли са наших рана путем изјаве саучешћа за жртве бомбардовања, до пазарења опанака у Скадарлији. Које му је лично купио наш премијер, без пропитивања оног чиче како ће платити ПДВ (чудо!). Оно јесте Бајден прошао поред српске заставе без наклона, али се после дохватио салвете, што му, с његове тачке гледишта, дође на исто.
Отуд и она, још уверљивије, одглумљена оштрина у Приштини где је натрљао нос пуленима које је његова држава частила државом на српској територији, што су овдашњи политиканти пожурили да прикажу као некакво навртање воде на нашу воденицу, савршено знајући да се од брашна у њјој самлевеног хлеба нећемо најести.
Испод београдске епизоде шарма, крије се јасна порука: што даље од Русије и максимално уважавање „косовске реалности“. У перспективи, признање државе Косово.
Испод приштинског претећег израза, пак, захтев да се, у име државности морају бар разграничити са Црном Гором и изаћи у сусрет формирању Заједнице српских општина.
Све остало је било фингирано, осим, можда, оног стискавца са Салветом. Мало ли је!
Биографија
Ранко Пивљанин
Рођен 1967. у Пљевљима, сатиричар и новинар. Дипломирао на Факултету политичких наука у Београду, студирао и југословенску и светску књижевност на београдском Филолошком факултету. Сатиричне прилоге објављивао у београдским дневним новинама, радију и телевизији. Аутор „Ошишаног јежа“ где је неколико година био запослен, заступљен у домаћим и страним антологијама сатире и превођен на више страних језика; освојио неколико првих награда на сатиричним конкурсима, проглашен за најбољег младог сатиричара Југославије 1992. године. Живи у Београду и ради у компанији „Ringier Axel Springer“ као репортер, коментатор и уредник дневних новина „Блиц“.