Ранко Пивљанин

Баба и куване жабе

03.07.2019.

Шта учињесте баби, проклетници? Било је питање дана кад ће ријалити програми доћи некоме главе а прва је у славу „Парова“, „Задруге“ и осталих „фарми“ могла да страда једна пензионерка навучена на програм „срећне“ телевизије. Кад је дошла обезнањена и са прединфарктним боловима лекару, овај јој је, уз осталу терапију, забранио и гледање „Парова“…

…Е, сад! Можда је савесни доктор, чијој се препоруци подсмевају, спасио несрећну жену уколико га послуша, мада чисто сумњам – не скида се са тога тако лако, опасна је то зависност – али шта ћемо са свима нама осталима, нарочито са оним који још немају симптоме па не траже помоћ, а болест ради своје. Где су ургентне установе и хећими за толики број пацијената, ко ће све то хоспитализовати и какву терапију преписати?

Ријалити програми, ријалити политика и ријалити живот су колективна дијагноза овог друштва ( и не само нашег), у питању је масовна епидемија за коју није (намерно) измишљена вакцина нити некоме пада на памет да је осмисли. Насупрот, „ријалитност“ је лукаво патентирана и подметнута без контрасерума са тачно задатим циљем да што више поравна мождане ћелије људи, да нас зомбира и анестезира све до оне акутне фазе која подразумева потпуну испражњеност главе. У коју се онда, по жељи управљача, сипа пожељни садржај, ништа мање токсичан и погубан од овог који је претходно направио пустош у главама.

Ова врста политичко- медијске „еболе“ служи тачно утврђеној сврси: да од људи направи идиоте а од идиота послушнике и беспоговорне гласаче, обарено месо за крвожеднике политичко-мафијашког концерна, да умртви сваки импулс социјалне реакције који би могао довести до запитаности или, не дај боже, до побуне.

И не могу то урадити „фарме“, „задруге“, „парови“ саме. Полусвет, затворен у медијске штале да се под 24-сатним видео надзором и у директном преносу свађају, кољу, урличу, копулирају и туку само су покусни кунићи и малигни вирус дебилизације који ће, у крајњој инстанци, некој баби дићи притисак и шећер или надоместити „блеју“ омладини без пара.

Замена теза је да је Мики из Купинова, шамарајући и млатећи штакама своје ријалити посестриме, инспирација за лудаке који мало, мало па негде убију жену и дете.
Није бејзбол палица у руци Шешељевог возача или батинаша који пред изборе њом убеђују гласаче дошла из куће „Великог брата“ него из пространих партијских и државних кабинета и разних магистрата, где је систематски и системски дељана за ту употребу.

Нису доконе будале, које путем СМС-а гласају за останак/избацивање својих ријалити јунака, измислили штеловање бирачких спискова, бугарске возове, гласање мртвих и остале маштовите начине изборних крађаи прекрађа, него је то изум оних који пледирају да воде друштво и државу.

Главни посао подмукло и стратешки обављају , наоко пристојни и мејнстрим медији и програми, „озбиљне“ емисије, изјаве и интервјуи такозваних највиших званичника, промоција насилне и неодговорне политике. Шта су, ако не најцрњи ријалити, дугометражни извештаји са Вучићевих конференција за штампу и његов неподношљиви логореични десант у јавни простор, после кога и какофонија из Митровићевих и Марићевих имагинаријума звучи као рецитовање Превера. Ако председник државе редовно наступа као предигра „Парова“ уз извињавање што им је „ушао“ у термин, то нешто говори: пре свега, који интелектуални и сваки други ниво гласача подразумева и каквим прави и шта мисли о народу којем председава.

Саучесник је и смртоносна ћутња оних који су провалили механизам али не упозоравају, не раде на демонтажи или се недовољно труде, на крају и погибељна лењост појединца наученог да ће његов посао урадити неко други, па ће и на изборима сменити „ове“ или „оне“. Неће.

Ријалити програми су, дакле, само сегмент много комплетнијег пројекта контаминације друштва, вешто убачен бацил његовог кварења и труљења, док се не направи пожељни компост у који је могуће засадити коров сваке врсте, отпоран на и хербициде и на плевљење. Управо смо сведоци његовог раскошног бујања на све стране и на свим нивоима.
„Ријалити“ и „реалност“ су се плански измешали у смртоносни микс који је постао аутоимуна болест друштва и разједа га изнутра. Бака Миланка, ако послуша доктора, можда мало и регулише притисак и живце, нама осталима дугме на даљинском не може помоћи. Ријалити је искорачио из екрана и чека на сваком ћошку.

Глоса: Ријалити је само део политичко- медијске „еболе“ која служи тачно утврђеној сврси