Милан Ружић

Америка нам је пресуђивала са неба, а одатле може да очекује и своју пресуду

25.03.2022.

Милан Ружић

Бавити  се културом отказа илити отказом културе, је једно, али забранити Достојевског, Тургењева, Чајковског, Гергијева, Мацујева и остале само зато што су Руси, није култура отказа, већ чист нацизам. Претерујем? Не уклапа се у имиџ Америке? Хајде онда овако…

Сједињене Америчке Државе, или скраћено Америка, је држава настала масакрирањем преко 20 милиона Индијанаца. Трагове тих зверстава почињених над људима на њиховој земљи како би је отели и себе прогласили новим староседеоцима, па убице прекрстили у „очеве осниваче“, и дан-данас људи проналазе чим мало загребу по америчкој прашини. Сваки час негде искрсне масовна гробница. Та држава, настала на геноциду, данас свим другим државама старијим од ње саме, што и није тешко, држи лекције о државотворности и, замислите, геноциду.

Америка је држава која је прва употребила нуклеарно оружје. Дакле, држава која је бацила не једну, већ две атомске бомбе на један народ, данас свим народима који се бране, никад онима који нападају, спочитава претерану употребу силе.

Држава која је само за време Обамине администрације бацала 78 бомби на сат по целом свету, а у својој дугој историји отимања и терорисања убила ко зна колико људи, а у питању су милиони, данас наводно жали за украјинском децом, док у исто време бомбардује Сомалију. Ваљда у Сомалији нема деце.

Где год је „ратовала“, тачније вршила агресију, упс, извињавам се – интервенцију, а ми то најбоље знамо, Америка је користила забрањено оружје. У Вијетнаму напалм, у Сирији бомбе са белим фосфором, у Србији оне са осиромашеним уранијумом, листа је предуга за кратак текст.

Смисао америчких „интервенција“ не лежи у глумљењу глобалног полицајца, како се то често каже, већ у отимању ресурса како се не би раскопавала и растакала сама Америка. Нација која је на својој територији ратовала једном, а у другим државама константно фабрикује и води ратове, целом свету очитава буквицу о храбрости и пожртвованости за своју земљу.

Кажу „држава слободе“, „држава љубави“, „држава уметности“… Како то да „држава слободе“ своје постојање посвећује поробљавању других, било економском, било војном или културолошком? Како „држава љубави“, по статистици у коју верујем, баца 78 бомби на сат, од којих свака у просеку кошта 170.000 долара, а неретко и више? Не знам о каквој љубави је реч ако неко десетине милијарди долара потроши на прављење бомби којима убија друге народе! То не може бити ништа осим мржње. Откуд „држава уметности“ када јој је све што тим именом назива подређено пропаганди и служи само за правдање недела која Америка чини по свету?

Та држава је бомбардовала и моју Србију, управо онолико дана колико бомби баца на сат у свету. Тај акт није био мировњачки, нити акт одбране косовских Албанаца, већ терористички акт! Од кога су бранили Албанце? Од наших картонских тенкова? Бранили су Косово и Метохију од народа који тамо одувек живи?

Не може мировна мисија бити она у којој се убијају деца на ношама! Не може бити мировна мисија она у којој бацате бомбе по људима на улици! Не може бити мировна мисија када државу поспете осиромашеним уранијумом! У борби за мир, не може се дешавати да неко бомбардује путнички воз или аутобус! Неће бити да миру може да се допринесе тако што ће неко бомбардовати болнице, породилишта и куће! Ако је то оно што се назива миром, онда мир не треба никоме!

Како то да ико још увек има безобразлука или толико глупости да се угледа на такву једну земљу? Чиме се она може одбранити од чињеница? Како да волим некога ко мене мрзи само зато што сам Србин?

Нека Америци неко други прашта и заборавља, ја нећу и не могу. И не уваљујте ми причу о томе да сам православац, па због тога би требало свима све опростити. Бог је безгрешан, ја нисам. Верујем у Њега, а не у себе. Сад испада да је грешан народ који је гинуо а не прашта, док су они који су убијали ништа мање него праведници!

Види тај исти Бог све. А кад теби, Америко, стигне пресуда са неба, не из авиона него директно са небеса, ја знам – мој дивни и наивни народ ће плакати и за тобом. Исти онај народ који је, док сте га бомбардовали, цртао мету са леве стране груди, тамо где ви већ одавно немате ништа.