Милан Ружић

Академику Костићу, с елементима достојанства

31.01.2021.

Средином јануара смо сведочили захтеву српских интелектуалаца да председник САНУ Владимир Костић поднесе оставку због својих изјава о Косову и Метохији. Тада је Костић тврдио да су његове изјаве лоше тумачене, али је заборавио да већ годинама даје изјаве које јавност „лоше тумачи“. Испада да је Костић толико интелигентан да нико у држави не разуме оно што он говори. Свакако постоји доказ, верујем и видео, где Костић тврди да Косово треба предати са елементима достојанства.

Елем, како је изјављивао ствари о Косову и Метохији са којима се народ не слаже и које сматра скандалозним, увек га неко може позивати на одговорност за оно што је изјавио пре неколико година. Он сад може да се брани како је то било давно, али онда би то само значило да Костић и није баш доследан човек.

Невероватно је да имамо неуролога који не разуме мозак на најбољи начин, па који чак и онај свој сасвим добро скрива када, ко зна одакле пошто из мозга сигурно не, јавно проговара. Неуролог који не разуме логику, или метафоричко изражавање, можда је блискији неким својим колегама, „врхунским интелектуалцима“ из прошлих времена, којима је, услед идеолошке опредељености која се назирала из њихових иступа, више приличило да се баве продајом улазница за Кућу цвећа. Да буду председници билетарнице, да би касније напредовали до чувара гроба!

Сада је објављено саопштење председништва САНУ где се тврди да сваки академик има своје мишљење, што је добро ако је тако, и да сваки од њих може појединачно да иступи са својим мишљењем јавно. Ово може бити у реду, али није. Разлог зашто ово није у реду је тај што се Владимир Костић приликом давања изјава или интервјуа представља, или га представљају, као председника САНУ.

Дакле, академиче Костићу, када говорите са те позиције, не можете говорити свој став, већ став академије. Уколико желите да кажете шта ви мислите, тражите да вас потпишу као лекара или академика, а не као председника једне институције.

Даље се у саопштењу наводи: „Поводом најновијих напада на председника Српске академије наука и уметности (САНУ), Владимира С. Костића, и саму Академију…“.

Нико није напао САНУ, тако да ако глас академика Костића није глас целе САНУ, како је онда напад на њега (мада је то било изражавање негодовања друштва, а не напад) напад на САНУ? Где се одједном изгубила та индивидуалност и прешла у колективно? Зашто уопште САНУ објављује саопштење поводом негодовања народа на изјаву једног академика? Зато што се он понаша као директор, а не као председник. Испада да сви они академици који не деле његово мишљење, а има их, саопштењем стају у његову одбрану.

Стога, академиче Костићу, уколико иступате индивидуално, потрудите се да напоменете да то што изјављујете није став САНУ, па ћете избећи сву ову медијску пажњу за коју глумите да вам није пријала и да вам није била циљ. Не сме се на тај начин, уз маску индивидуалности, играти са тако великом институцијом. То је само показатељ да ту институцију не поштујете довољно, можда чак и много мање од онога колико народ поштује вас (што није лако).

Са друге стране, потписници захтева за подношење оставке академика Костића такође греше.

Наиме, уколико тражите да Костић поднесе оставку на место председника САНУ, морате знати следеће… Да би неко поднео оставку због лошег дела или спорне изјаве, тај неко мора да има част. Костић да има част, не би изјављивао оно што је изјављивао. Дакле, Костић неће поднети оставку.

САНУ свакако јесте кровна научна и уметничка институција, али биће да на том крову имамо једног од оних металних петлова, али поквареног који се не окреће, него он стоји увек окренут на исту страну, а уз то и кукуриче, што није било у опису артикла када су га на купили и на кров поставили.