Филип Родић
А, шта сте ви?
фото: novosti.rs
АМЕРИЧКА амбасада кроз своју кампању „Ви сте свет“ нема истинску потребу да нам укаже на јунаке наше прошлости, које смо ми, такви какви смо, наводно заборавили, него да кривотворећи наше хероје фалсификује и нашу прошлост, у нади да ће тако, орвеловским методом, преузети и нашу будућност.
ОВАЈ тужни покушај је прави доказ да је она глупост од тврдње да је и лоша реклама добра потпуно нетачна. Уместо да покажу да нису зли, овом кампањом Амери упорно доказују не само да су глупи, него да то мисле и за нас – рекао је поводом кампање „Ви сте свет“ америчке амбасаде у Београду један познаник који се озбиљно бави маркетингом. „По свему судећи, делује да људи знају занат, али недостаје једна ситница – искрена посвећеност резултату и клијентовим циљевима“, додао је. У маркетинг се не разумем и склон сам да му верујем да је тако када се ради о нечему што је искључиво реклама.
ЧИЊЕНИЦА је да међу људима са којима контактирам ова кампања изазива више мучнину, него осећај захвалности Јенкијима што имају високо мишљење о нама и што нас храбре да и ми о себи тако мислимо, упркос свему. Као да нам је потребан њихов штамбиљ да бисмо знали ко смо и шта смо. Као да они имају ексклузивно право да издају лиценцу за то ко јесте, а ко није свет. Можда би неко свеобухватније истраживање у нашем народу показало другачије резултате, можда би се показало да је кампања усмерена на неку сасвим другачију циљну групу и да је у том сегменту друштва успешна. Мислим, међутим, да добро познајем свој народ и да је то просто немогуће. Да ће се на ту удицу упецати тек они малобројни, који су већ ухваћени у њихову мрежу.
АЛИ шта је онда циљ? Уверен сам да Амери нису толико глупи, како то мисли познаник из „струке“, него да су покварени и препредени. Не мисле они да ће нас овом кампањом навести да их волимо, колико ће фалсификовати поруке и вредности које су нам оставили преци чију слику покушавају да прекроје по својој мери.
ХИЉАДУ пута поновљена лаж постаје истина је реченица која се сасвим погрешно приписује нацистичком министру пропаганде Јозефу Гебелсу и она је сама по себи доказ своје тачности. Истина је да је Гебелс рекао нешто слично, позивајући се на теорију о „Великој лажи“ коју је Хитлер изнео у свом „Мајн кампфу“ дванаест година раније, али су обојица говорила не о себи и својим плановима, него су указивали на манипулативне технике својих непријатеља. Хитлер је говорио о Јеврејима, а Гебелс о Енглезима. Управо у овој техници се налази суштина кампање „Ви сте свет“. Није циљ да ми заволимо Амере, него да поверујемо у њихов опис наших хероја, јер нам га понављају из дана у дан, са изузетном упорношћу.
НАЈОЧИГЛЕДНИЈИ фалсификат био је у срцу прошлогодишњег спота у којем нас подсећају на великог Борислава Пекића за којег нам, између осталог, кажу да смо га прогонили само зато што је желео да има право на слободу мисли, иако би га данашњи амерички корифеји код нас, како је то приметио књижевник и професор Слободан Владушић, „сасвим сигурно називали нацошем и фашистом“. Није у овоме фалсификат. У овоме се прикривено иза наводне поруке „ви сте свет“ у ствари крије порука „ви сте смеће“, јер сте таквог човека прогонили. Фалсификат је у томе што се, опет како је Владушић навео, „Пекићу приписују речи његовог јунака, Конрада Рутковског, поручника Гестапоа, кога писац сасвим сигурно није замислио као модел за опонашање, па се укидање прошлости рекламира као Пекићева (хуманистичка) идеја, а не као заповест нациста, односно антихуманиста“.
ОВА двострукост налази се и у њиховим спотовима посвећеним нашем хероју Милунки Савић. Порука „ви сте свет“ врло свесно и намерно претворена је у ону горепоменуту кроз причу о томе како смо јој као народ били незахвални, па је била приморана да ради као обична „чистачица и крај живота дочекала у сиромаштву, заборављена од оних за чије се животе жртвовала“. Иако се наша држава најчешће, нажалост, према својим ветеранима није односила на доличан начин, ово просто није истина.
НЕ ЗНАМ са ким су се аутори ове рекламе консултовали, али сви историчари које сам ја упитао о овоме су ми дали исти одговор – нити је била заборављена (све до доласка комуниста који су поред Пекића и Милунке прогонили и многе друге угледне и важне Србе), нити је била понижена недоличним послом, нити је умрла у некој недоличној беди за коју је одговоран српски народ.
УКРАТКО, по завршетку Првог светског рата додељено јој је имање у Степановићеву крај Новог Сада, у Хипотекарној банци је радила као шеф чистачица (није могла добити виши положај због недостатка формалног образовања) за плату за коју историчари наводе да је била у нивоу лекарске, или инжењерске од које је могла да сазида пристојну кућу на Вождовцу из које се у позној старости преселила у додељени стан у насељу Браће Јерковић. Пре Другог светског рата учествовала је у јавном животу и била врло радо виђени гост на многим државним, а посебно војним, светковинама.
КРИВОТВОРЕЊЕ поруке коју нам је оставила се налази у томе што покушавају да нам је представе као неког Владу Трифуновића, којег је мајка у војну каријеру испратила заветом да никог не убије (?!) и који се предао чим се запуцало, а не Милана Тепића спремног да за Отаџбину убија и гине. Да је била таква, не би се као добровољац пријавила у балканским ратовима и не би на почетку Првог светског ишла чак до регента Александра инсистирајући да не буде болничарка, него да јој се да пушка, што је далеко од квазипацифисте каквом нам је представљају Амери.
И НА КРАЈУ, умесно би било да се ти службеници америчке амбасаде, пре него што почну да претурају по томе шта су радили „једни од нас“, замисле о томе шта су радили „једни од њих“, од покоља Индијанаца, преко атомских бомби, до дронова, а онда да схвате да ми нисмо и не желимо да будемо тај свет који су они.
