На следећој војној паради у Београду, биће приказано само лично наоружање Александра Вулина, министра одбране у Влади Србије!
За сада је то само шест пиштоља и четири пушке, укупно: комада десет!
Тих десет комада ”кратких” и ”дугих цеви”, када би се пронашло у сандуку у шуми поред пута, то би био ”арсенал за атентат на председника”, а када Агенција за борбу против корупције констатује да те ”цеви” функционер Вулин није пријавио, онда је то водоинсталатерски материјал, ваљда…
А, водоинсталатерски материјал не подлеже обавези пријављивања функционерима мрској Агенцији: – Нисам знао да треба да пријавим оружје! – лаконски је свој случај објаснио министар који, изгледа или не види добро или не уме да чита, јер – у формулару за пријаву имовине, који је министар попунио, постоји и рубрика ”оружје које подлеже регистрацији”!
Функционеру који даје лажне податке о имовини у намери да их прикрије – следи казна затвора од шест месеци до пет година, а ко буде осуђен – десет година не сме на јавну функцију!
Елоквентан како јесте, Вулин ће рећи да није имао намеру да прикрије податке, него није видео рубрику, а после ће причати да га је Агенција казнила зато што не види добро… А морају га казнити, јер: ”…ко пријави имовину након истека рока, казна је од десет до 50 хиљада динара”.
– А, да се вратимо ми на причу о мојој тетки..? – завапиће у критичном тренутку министар војни, који је дозволио да га пред постиђеним војним врхом Србије новинари пропитују на који је начин добио 205 хиљада евра од тетке. Тад је зажалио што, међу оних четири, нема бар једну пушку као чешки председник Милош Земан, на којој је угравирано: ”За новинаре”!
Али, оставимо сада и тетку и тетејце по страни!
Шта да радимо ми са државом Србијом, која је Александру Вулину дала дозволе за поседовање, можда и ношење, десет комада ватреног оружја, а он претходно проглашен за војно неспособног? Да ли је био код очног лекара, друге и да не помињемо? Ако јесте – да ли је њега обмануо да добро види или је обмануо оног са регрутације – да не види добро? Шта са диоптријом ”седам”, колико је јавно, не и на полиграфу, Вулин рекао да има?
Ако ли се покаже да му држава није дала те дозволе (ни они можда ”нису знали да треба”?), ’оће ли га ’апсити, одузимати оружје и судити за припрему атентата..? За шта би толики арсенал био, него за атентат и преузимање власти?
Или ће бити: ”Е, не дам Вулина!”?
Вулин ће, тако, постати разлогом што Вучић никада неће бити велики као Путин: не бих да хулим, али, ако је ”Шојгу ударна песница Русије”, онда је Вулин ”ударни шипак Србије”!
Поређењем њих двојице види се и зашто: Шојгу, Путинов министар војни, говори девет језика, један мање него што Вулин поседује пиштоља и пушака; Вулин је био неостварени, а Шојгу остварени добровољац; Вулин није служио војску, а Шојгу је догурао до генерала; Шојгу је и грађевински инжењер, магистар економије, гитариста, сликар, колекционар средњевековног оружја, игра хокеј и фудбал, а од свега тога Вулин је само редован посетилац СПА центара…
Али: Вулин је одан!
Само што са таквима никада нисте сигурни да ли је одан вама или себи!
Ако би сте питали све његове претходне шефове, који су живи, чућете да је био одан углавном себи.
Са таквим, никада нисте начисто шта ће урадити, ако уђе у тенак!