Ранко Пивљанин

26 динара, другарице

30.07.2018.

Знао сам да ће правна држава овде кад-тад профункционисати и да правни систем неће имати милости за лопове, утајиваче пореза, шпекуланте, пецароше у сивој економској зони, криминалце разних фела и профила, дилере дроге, политичке велеиздајнике.. Сви ће они доћи на ред, само да се држава Србија ослободи највећег могућег зла које најдиректније подрива темеље њеног правног поретка и нарушава здравље државног буџета. А то су комунални прекршаји. Овим прекршиоцима је правна држава објавила рат до истребљења и неће обустављати ватру до последње ненаплаћене казне за погрешно паркирање, неплаћеног паркинга, продаје цвећа или брескви на недозвољеном месту.

Силину и доследност бескомпромисне правне државе на својој кожи је пре седам дана осетила госпођа Гордана Живковић коју су ревносни органи уређене државе сачекали на пасошкој контроли београдског аеродрома и, наочиглед супруга и пословних партнера из Аргентине, привели.

Шта је грешна Гордана урадила? Продала је кола, али у оних месец дана док их није пренела на купца, купац негде није платио паркинг за шта је – логично, јер се аутомобил још водио на њу – ревносна држава Србија теретила Гордану и само је чекала када ће јој пасти шака. Тако су јој и приредили добродошлицу по повратку из Париза и привели је на основу налога прекршајног суда из Чачка због неплаћених 26 динара паркинга. Није грешка, код наше правне државе нема грешке, осим што је сама једна велика грешка, такорећи грешчетина.

Ту ревност је имао част да упозна и потписник ових редова који је од државе био позван да Нову 2018. проведе у Падинској скели, такође за неопростиви комунални прекршај за који никад ни од кога нисам био обавештен да сам га направио. Али је стигла плава коверта и новогодишња честитка – пет дана затвора ако се не плати 5.000 динара за прекршај…, па онда километарски број од деветнаест цифара. Хтео ја да идем, него нису написали ни кад ни где да се јавим да своје одлежим, па сам отишао до надлежног суда да ми дају адресу. Тамо сам се, успут – што би рекао Светислав Басара – одао истраживачком новинарству да проверим које сам то крвно дело против народа и државе учинио. Испоставило се да сам, такође, паркирао на коловозу сопствене улице, где иначе људи паркирају и дан данас – не знам колико их је тренутно на робији, јављам кад истражим – али је полуписмени комунални полицајац написао назив, испоставиће се, непостојеће улице у Београду. Има на слици -доказу моја кршина али нема улице у регистру, па ја остадох ускраћен за затворско искуство. И са пет хиљада динара у џепу.

Залажем ли се то за анархију, непоштовање закона и неплаћање комуналних прекршаја. Боже сачувај. Само, хајде да комунална полиција и сви остали припадајући органи утврде, примера ради, на основу којих дозвола су никле две вишеспратнице у улици Витезова Карађорђеве звезде и још на хиљаде сличних објеката диљем Србије, па ћемо госпођа Весна и моја маленкост да платимо наша погрешна паркирања.

Кад почну да руше оне замкове на новобеоградској обали Саве, нека зову – долазим на мобу.

Кад на аеродрому приведу Млађана Динкића на повратку из Подгорице где „сјетује“ Мила, због дуга његове партије од 182 милиона динара…

Кад на врби роди грожђе.

Има ли каквог закључка? Има, изрекао га је давно Гига Моравац, јунак једне од телевизијских серија Синише Павића који је обичавао да каже: мајке вам га, шашаве и безобразне. Таман тако.